Драги ученици!
Наше дружење може да буде врло занимљиво! Ваши професори су се потрудили да вам припреме материјал, који ћете усвојити уз консултације са њима. Бићемо веома задовољни уколико овај, за неке ученике већ познат начин рада - "настава на даљину" постане и остане незаобилазан начин употпуњавања и наставног часа свих нас, али и одличан извор података свима вама. Нове наставне садржаје, добијаћете континуирано. Спојили смо угодно и корисно, без проблема можете да користите сву технологију којом располажете, а резултати ће сигурно бити постигнути. Желим свим колегама, ученицима и родитељима много успјеха у овом великом пројекту! Срећно!
Уредник сајта: мр Сања Ђурић, проф.
Наше дружење може да буде врло занимљиво! Ваши професори су се потрудили да вам припреме материјал, који ћете усвојити уз консултације са њима. Бићемо веома задовољни уколико овај, за неке ученике већ познат начин рада - "настава на даљину" постане и остане незаобилазан начин употпуњавања и наставног часа свих нас, али и одличан извор података свима вама. Нове наставне садржаје, добијаћете континуирано. Спојили смо угодно и корисно, без проблема можете да користите сву технологију којом располажете, а резултати ће сигурно бити постигнути. Желим свим колегама, ученицима и родитељима много успјеха у овом великом пројекту! Срећно!
Уредник сајта: мр Сања Ђурић, проф.
СЕМИНАРСКИ РАД на тему "Сеобе" Милоша Црњанског, теме, пдф формат, мр Сања Ђурић, проф.
СЕМИНАРСКИ РАД (начин писања), мр Сања Ђурић, проф.
STEAM час - УРБАНА ПОЕЗИЈА
МАРИНА ЦВЕТАЈЕВА ИВАНОВНА , ученици IV8, Медицинска школа, Бањалука, 2022/2023.година;
ЖАК ПРЕВЕР- група ученика четвртог разреда, Медицинска школа, Бањалука, шк. 2022/2023. година;
Б.ЂОРЂЕВИЋ И Ђ.БАЛАШЕВИЋ. група ученика IV7, Медицинска школа, Бањалука, 2022/2023.година;
ДУШКО ТРИФУНОВИЋ, група ученика четвртог разреда, Медицинска школа, Бањалука, шк. 2022/2023. година.
НОВО! ЛЕКТИРА за ШКОЛСКУ 2021/2022. годину; пдф формат.
"ХОДОЧАШЋЕ ЧАЈЛДА ХАРОЛДА", Џ.Г. БАЈРОН, ппт презентација, мр Сања Ђурић, проф.
"ЦВЕЋЕ ЗЛА - АЛБАТРОС", ШАРЛ БОДЛЕР, ппт презентација, мр Сања Ђурић, проф.
ДУЧИЋ, РАКИЋ, ШАНТИЋ; ппт презентација, мр Сања Ђурић, проф.
ИСХОДИ УЧЕЊА: У овом модулу под називом "Пословна комуникација", као што и сам назив објашњава, ученици ће моћи да прођу један мали вид опште писмености, која је неопходна сваком грађанину, у било којој држави на свијету. Дакле, обрасци и испуњавање различитих молби, жалби, извјештаја, биографија, подношење пријава и било који вид преписке захтијева вичност и одређени ниво знања, који је обухваћен овим модулом. Низ вјежби и практичног дјеловања, како на пољу писмености, тако и форме, даје наставнику могућности да прошири основни ниво знања и намјере, која је као примаран облик и постављена.
ПОСЛОВНА КОМУНИКАЦИЈА ( 84. час; биографија) - ппт презентација; припремила: мр Сања Ђурић, проф.
АСОЦИЈАЦИЈЕ (85. час, припрема за тест) - ппт презентација; припремила: мр Сања Ђурић, проф.
ПРИПРЕМА ЗА ТЕСТ, израда и анализа теста (86, 87. и 88. час)
МОЛБА У ПОСЛОВНОЈ КОМУНИКАЦИЈИ (89.час) - ппт презентација; припремила: мр Сања Ђурић, проф.
ЖАЛБА У ПОСЛОВНОЈ КОМУНИКАЦИЈИ (90. час) - ппт презентација; припремила: Милица Хрицак, проф.
ОДГОВОР НА МОЛБУ И ЖАЛБУ (91. час) - ппт презентација; припремила: Милица Хрицак, проф.
ПИСМО У ПОСЛОВНОЈ КОМУНИКАЦИЈИ (92.час) - ппт презентација; припремила: Милица Хрицак, проф.
СМЈЕРНИЦЕ ЗА ПИСМЕНУ ЗАДАЋУ - ппт презентација; мр Сања Ђурић, проф.
ТЕМЕ ЗА ПИСМЕНИ ЗАДАТАК III 1 - мр Сања Ђурић, проф.
ТЕМЕ ЗА ПИСМЕНИ ЗАДАТАК III 2 - мр Сања Ђурић, проф.
ТЕМЕ ЗА ПИСМЕНИ ЗАДАТАК III4 - мр Сања Ђурић, проф.
ТЕМЕ ЗА ПИСМЕНИ ЗАДАТАК III3 - мр Сања Ђурић, проф.
ТЕМЕ ЗА ПИСМЕНИ ЗАДАТАК III8 - Милица Хрицак, проф.
ТЕМЕ ЗА ПИСМЕНИ ЗАДАТАК III7 - Милица Хрицак, проф.
ПЛАН, СТРУКТУРА И ВРСТЕ ЗАПИСНИКА (94. и 95. час) - ппт презентација; припремила: Милица Хрицак, проф.
СТРУКТУРА ИЗВЈЕШТАЈА (96. час) - ппт презентација; мр Сања Ђурић, проф.
ПЛАН ПИСАЊА ИЗВЈЕШТАЈА (97. час) - ппт презентација; мр Сања Ђурић, проф.
ОСОБИНЕ И СПОСОБНОСТИ РАДНИКА (98, 99. час) - ппт презентација; мр Сања Ђурић, проф.
ЛОЈАЛНОСТ И ПОВЈЕРЉИВОСТ (100. час) - ппт презентација; мр Сања Ђурић, проф.
РАДНА ЕТИКА (101. час) - ппт презентација; пдф формат; мр Сања Ђурић, проф.
ОДНОС МЕЂУ ПОЛОВИМА НА РАДНОМ МЈЕСТУ (102. и 103. час) - ппт презентација; мр Сања Ђурић, проф.
ПРОЈЕКАТ СЕДМИЦЕ (104, 105, 106. час ) - мр Сања Ђурић, проф.
ЗАКЉУЧИВАЊЕ ОЦЈЕНА (107. и 108. час) - мр Сања Ђурић, проф.
АДМИНИСТРАТИВНИ СТИЛ У ПОСЛОВНОЈ КОМУНИКАЦИЈИ (93. час) - мапа ума; припремила: мр Сања Ђурић, проф.
ЛЕКСИКОЛОГИЈА - НАСТАВА НА ДАЉИНУ (ОД 23. 3. 2020. ГОД)
ИСХОДИ УЧЕЊА: С обзиром на то да је област, коју изучавамо у овом модулу - ЛЕКСИКОЛОГИЈА, требало би да укажемо на неке опште одреднице у учењу и усвајању наставног садржаја, заједничке за све ученике. Лексеме, дакле ријечи, основни су дио реченичног фонда, а самим тим и рјечничког фонда. Сваки језик је богат, онолико колико има ријечи, али замјенских израза, сличних израза, метафоричних и метонимијских конструкција итд...Свака наставна јединица бави се управо овим парадигматским односима у тексту. Шири дио појмовног одређења био би у вези са терминима, терминологијом и ријечима страног поријекла. Ученик треба да овлада, прије свега, текстом као живим моделовањем, играњем ријечима и њиховом геналошком структуром, како би могао да дође до вредновања српског језичког корпуса насупрот позајмљеницама, туђицама и осталим врстама ријечи, које су дубоко укоријењене у наш језик.
МЕТАФОРА И МЕТОНИМИЈА ( 74-75. час) - пдф формат и ппт презентација; припремила: мр Сања Ђурић, проф.
ПОЗАЈМЉЕНИЦЕ (76.час) - ппт презентација - припремила: мр Сања Ђурић, проф.
ПОЗАЈМЉЕНИЦЕ - вјежба 5; припремила: Милица Млађеновић Хрицак, проф.
ПОЗАЈМЉЕНИЦЕ - вјежба 6; припремила: Милица Млађеновић Хрицак, проф.
ИСТОРИЗМИ И АРХАИЗМИ - вјежба 7; припремила: Милица Млађеновић Хрицак, проф.
КАЛКОВИ (79. час) - припремила: мр Сања Ђурић, проф.
ФРАЗЕОЛОГИЈА (77, 78. час) ппт презентација ; припремила: Милица Млађеновић Хрицак, проф.
ТЕРМИНИ И ТЕРМИНОЛОГИЈА ( 80. час) - ппт презентација ; припремила: мр Сања Ђурић, проф.
ДРЕВНИ ТЕРАПИЈСКИ ТЕРМИНИ ( додатак претходној лекцији) - ппт презентација ; припремила: мр Сања Ђурић, проф.
ЗНАКОВИ ПОРЕД ПУТА - Иво Андрић ( писмена задаћа) - ппт презентација; припремила: мр Сања Ђурић, проф.
ПОСЛОВИЦЕ И МИСЛИ I - ппт презентација; припремила: мр Сања Ђурић, проф.
ПОСЛОВИЦЕ И МИСЛИ II - ппт презентација; припремила: мр Сања Ђурић, проф.
Наставна јединица: ПОЛИСЕМИЈА
Кључне ријечи: пунозначне и помоћне ријечи; моносемичне (једнозначне) и полисемичне (вишезначне).
Моносемичне (једнозначне) ријечи могу су нпр: зоб, сир, јечам, клавир, канап, два, три, довратак, казаљка, преговарати, скалпел. Свака,од наведених ријечи, означава један појам и има једно значење.
Полисемичне(вишезначне) ријечи, у свом основном значењу, могу да имају више значења и да упућују на више објашњења.
Нпр. ријеч „глава“ означава:
1. Горњи дио човјечијег и одговарајући дио животињског тијела, у коме се налази мозак;
2. Ум, разум, памет;
3. Живот (……Спаси главу!);
4. Особа, човјек, појединац;
5. Личност,која управља, руководилац;
6. Почетни, чеони дио нечега….;
7. Проширени, задебљали дио нечега;
8. Комад неког производа….(нпр. Глава шећера);
9. Главица биљке (нпр. купуса);
10.Дио књиге или списа, одломак, поглавље.
Дакле, ријеч глава је полисемична ријеч.
Нпр. глагол „дијелити“ може да значи:
1. рашчлањивати, одвајати…;
2. изналазити колико се неки број садржи у другом броју-радња супротна множењу;
3. давати нешто…..дијелити некоме;
4. раздвајати, растављати од некога или нечега.
Овакве ријечи упућују на полисемију, тј. вишезначност. Има их доста у српском језику и веома су значајне за ширење реченичног блага, језичког. Код полисемичне ријечи сва значења остају у оквиру једне исте ријечи,а вишезначност се развија у контексту, у реченици. Дакле, полисемија је резултат увећавања броја значења једне ријечи.
Полисемичне ријечи су значењске варијанте једне ријечи. Нпр. Тече вода. Може да тече и млијеко, нафта, сок….То је основно значење глагола тећи. Али, кад кажемо : Тече живот….или разговор, борба. Ту мислимо на пренесени облик глагола тећи….пролазност, константност, истрајност….итд.
Задатак: лекцију преписати, научити и урадити вјежбу на тему лексикологија (полисемија, хомонимија,синонимија….), која ће бити у форми квиза.
Припремила: мр Сања Ђурић, проф.
ВЈЕЖБА 1 (ЛЕКСИКОЛОГИЈА –УВОДНИ ДИО)
Драги ученици, провјежбајте и анализирајте, са својим професорима, сљедећу вјежбу!
Надам се да ће вам све бити једноставно, након лекција, које сте учили!
Срећнооооооо
1.Закоружи слово испред језичке дисциплине блиске лексикологији која проучава имена!
а) ономастика б) фразеологија в) етимологија
2. а) Међу наведеним ријечима подвуци различите облике исте лексеме:
списи, рукописа, списима, описом, списа.
б) Напиши основни облик ове лексеме. ________________________
3. Напиши колико има лексема, а колико ријечи у сљедећој пословици?
Рука руку мије, образ обадвије.
а) лексеме: _________________ б) ријечи ____________________
4. Допиши одговарајућу лексему поред синонима, који јој одговара. Један примјер је вишак.
срчан, срдит, срцаст, срдачан
а) љубазан____________ б) љутит_____________ в) храбар_____________
5. Заокржи слово испред примјера у којем запажаш једну вишечлану лексему.
а) медвјеђа шапа б) медвјеђа рамена б) медвјеђа услуга
6. Подвуци у реченици пунозначне ријечи и препиши непунозначне.
Има мудрог ћутања које вриједи више него и најмудрије ријечи.
Непунозначне ријечи су:______________________________________________
Вјежбу припремила: Милица Млађеновић Хрицак, проф.
Драги ученици, провјежбајте и анализирајте, са својим професорима, сљедећу вјежбу!
Надам се да ће вам све бити једноставно, након лекција, које сте учили!
Срећнооооооо
1.Закоружи слово испред језичке дисциплине блиске лексикологији која проучава имена!
а) ономастика б) фразеологија в) етимологија
2. а) Међу наведеним ријечима подвуци различите облике исте лексеме:
списи, рукописа, списима, описом, списа.
б) Напиши основни облик ове лексеме. ________________________
3. Напиши колико има лексема, а колико ријечи у сљедећој пословици?
Рука руку мије, образ обадвије.
а) лексеме: _________________ б) ријечи ____________________
4. Допиши одговарајућу лексему поред синонима, који јој одговара. Један примјер је вишак.
срчан, срдит, срцаст, срдачан
а) љубазан____________ б) љутит_____________ в) храбар_____________
5. Заокржи слово испред примјера у којем запажаш једну вишечлану лексему.
а) медвјеђа шапа б) медвјеђа рамена б) медвјеђа услуга
6. Подвуци у реченици пунозначне ријечи и препиши непунозначне.
Има мудрог ћутања које вриједи више него и најмудрије ријечи.
Непунозначне ријечи су:______________________________________________
Вјежбу припремила: Милица Млађеновић Хрицак, проф.
ВЈЕЖБА 2 (полисемија, метафора, метонимија, синегдоха)
Једнозначне ријечи:______________________________________
Вишезначне ријечи:______________________________________
б) Доживљаји из дјетињства остављају снажан печат на живот.
в) Толико се изнервирао да су му избили црвени печати по лицу.
4. Повежи примјере са типом сличности, односно везе, која је била подлога за метафоричко значење.
златна огрлица – златна коса сличност по облику
животиња јеж –јеж фризура сличност по положају и облику
глава човјека – глава ексера сличност по боји
оштар нож – оштар човјек веза простора и времена
кратак рукав – кратак дан веза конкретног и апстрактног
5.Заокружи слово, испред реченице, у којој је значење именице тенор добијено метонимијом.
а) Тенор је највиши мушки глас.
б) Били смо на концерту чувеног тенора.
в) Ријеч тенор је латинског назива.
6. Повежи примјере, који илуструју синегдоху са врстом везе коју у њима уочаваш.
Мачка је веома спретна животиња. дио тијела – човјек
Родитељ одговара за дијете. дио предмета – предмет
Сви се превозе на четири точка. назив животиње у једнини-
породица те животиње
У сали је било неколико мудрих глава. једнина – множина
Припремила материјал: Милица Млађеновић Хрицак, проф.
- Подвуци једнозначне ријечи.
- Разврстај ријечи у двије групе, зависно од тога да ли су једнозначне или вишезначне.
Једнозначне ријечи:______________________________________
Вишезначне ријечи:______________________________________
- Заокружи слово, испред реченице, у којој је ријеч печат употријебљена у основном значењу.
б) Доживљаји из дјетињства остављају снажан печат на живот.
в) Толико се изнервирао да су му избили црвени печати по лицу.
4. Повежи примјере са типом сличности, односно везе, која је била подлога за метафоричко значење.
златна огрлица – златна коса сличност по облику
животиња јеж –јеж фризура сличност по положају и облику
глава човјека – глава ексера сличност по боји
оштар нож – оштар човјек веза простора и времена
кратак рукав – кратак дан веза конкретног и апстрактног
5.Заокружи слово, испред реченице, у којој је значење именице тенор добијено метонимијом.
а) Тенор је највиши мушки глас.
б) Били смо на концерту чувеног тенора.
в) Ријеч тенор је латинског назива.
6. Повежи примјере, који илуструју синегдоху са врстом везе коју у њима уочаваш.
Мачка је веома спретна животиња. дио тијела – човјек
Родитељ одговара за дијете. дио предмета – предмет
Сви се превозе на четири точка. назив животиње у једнини-
породица те животиње
У сали је било неколико мудрих глава. једнина – множина
Припремила материјал: Милица Млађеновић Хрицак, проф.
Наставна јединица: ХОМОНИМИЈА
Кључне ријечи: хомоними, хомонимија, хомографи, хомоформи.
Ако кажемо реченице: „ Хладни вјетар ће замрзнути Дунав“ и „ Марија ће замрзнути тишину“….примјећујемо два различита контекста једног глагола…. „замрзнути“ и то један у буквалном значењу, а други у метафоричком (учинити трајним, замрзнути).
Овакви облици ријечи су потпуно једнаки по морфемском,графемском и фонетском облику,али имају различито значење.
1) зàмрзнути, зàмрзнēм= учинити да се вода претвори у лед;
2) зàмрзнути, зàмрзнēм=осјетити мржњу према нечему.
Такве ријечи називамо хомонимима, а појаву хомонимија.
Дакле, хомонимија је појава двију или више ријечи, које су потпуно једнаке по фонетском, графемском и граматичком облику, а имају различита значења. Ријечи, које стоје у таквом односу су хомоними.
Хомонимске ријечи:
кòса – длака на човјечијој глави;
кòса – пољопривредно оруђе;
кòса – нагнута површина бријега;
тýжити – бацати кривицу на некога;
тýжити – осјећати тугу, туговати;
кљу̑ч – метално средство за отварање/затварање врата;
кљу̑ч – млаз течности приликом врења;
бȃр – мања кафана;
бȃр – јединица атмосферског притиска;
чȃст – поштовање;
чȃст – диоба на равне дијелове.
Хомографи- ријечи истог фонетског, графемског и граматичког облика, а различитог значења.
Нпр. грȃд – насељено мјесто;
грȁд – временска непогода;
лу̑к – оружје за бацање стријеле;
лу̏к – поврће;
мȇснӣ– од меса начињен;
мȅснӣ – припада мјесту;
нàлагати – напричати лажи;
налáгати – наложити дрва, наслагати.
Хомоформи – ријечи, које по неким обиљежјима подударају, по неким граматичким обиљежјима. Њихова заједничка обиљежја су видљива у реченици.
Нпр. Већи број такмичара је на старту.
Славко, број до три, па крени!
број – именица м.р. која има примјер кроз падеже;
број – глагол у 2. лицу једнине, императива;
добро – пољопривредно добро (именица);
добро – добро урађено (прилог);
кадар – особље (именица);
кадар – способан.
Наставна јединица: СИНОНИМИ
Појава супротна хомонимији, а то су ријечи различитог фонетског, графемског и граматичког облика, а истог значења.
ватра – огањ; пут – друм – цеста; хљеб – крух; васиона – свемир; гар – чађ; гас –плин; храбар – одважан; бистар – провидан; благ – питом – кротак; вјерити (дјевојку) – заручити (дјевојку); овјерити - верификовати; брзо – хитро – нагло….
Синонимски низови: дохватити се – дочепати се; чезнути – жудјети; суморан – тмуран – безвољан; благ – питом – кротак; брзо – хитро – нагло.
Примјена синонимских парова је усклађена са животним околностима и нпр. глагол ратификовати користи се у парламентарном језику законодавства (ратификовати уговор), а синоним одобрити (одобрити уговор)….нострификовати- диплому или усвојити (дијете, обичаје). Постоји термин социолект, појам условљен различитом примјеном, виђењем ствари….нпр. географ ће употријебити ријеч седимент, и ријеч талог (таложење, накупљање).
Синонимски низови су: експеримент – оглед – опит; реципрочан – узајамни; екстремитети – удови; ортографија – правопис; консонант – сугласник; географија – земљопис.
Наставна подтема: АНТОНИМИЈА
Посматрамо лексеме и значења, која су у међусобном односу изразите супротности.
Двије групе антонима:
1. Различитих коријена, као већина наведених: црн- бијел; дан – ноћ; живот – смрт; радост – жалост; сјевер – југ; горе – доље; топло – хладно;
2. Антоними истих коријена: доћи – отићи; пријатељ – непријатељ; миран – немиран; ући – изаћи; мјере – противмјере; велик – невелик; ратни – антиратни….
Припремила: мр Сања Ђурић, проф.
Кључне ријечи: хомоними, хомонимија, хомографи, хомоформи.
Ако кажемо реченице: „ Хладни вјетар ће замрзнути Дунав“ и „ Марија ће замрзнути тишину“….примјећујемо два различита контекста једног глагола…. „замрзнути“ и то један у буквалном значењу, а други у метафоричком (учинити трајним, замрзнути).
Овакви облици ријечи су потпуно једнаки по морфемском,графемском и фонетском облику,али имају различито значење.
1) зàмрзнути, зàмрзнēм= учинити да се вода претвори у лед;
2) зàмрзнути, зàмрзнēм=осјетити мржњу према нечему.
Такве ријечи називамо хомонимима, а појаву хомонимија.
Дакле, хомонимија је појава двију или више ријечи, које су потпуно једнаке по фонетском, графемском и граматичком облику, а имају различита значења. Ријечи, које стоје у таквом односу су хомоними.
Хомонимске ријечи:
кòса – длака на човјечијој глави;
кòса – пољопривредно оруђе;
кòса – нагнута површина бријега;
тýжити – бацати кривицу на некога;
тýжити – осјећати тугу, туговати;
кљу̑ч – метално средство за отварање/затварање врата;
кљу̑ч – млаз течности приликом врења;
бȃр – мања кафана;
бȃр – јединица атмосферског притиска;
чȃст – поштовање;
чȃст – диоба на равне дијелове.
Хомографи- ријечи истог фонетског, графемског и граматичког облика, а различитог значења.
Нпр. грȃд – насељено мјесто;
грȁд – временска непогода;
лу̑к – оружје за бацање стријеле;
лу̏к – поврће;
мȇснӣ– од меса начињен;
мȅснӣ – припада мјесту;
нàлагати – напричати лажи;
налáгати – наложити дрва, наслагати.
Хомоформи – ријечи, које по неким обиљежјима подударају, по неким граматичким обиљежјима. Њихова заједничка обиљежја су видљива у реченици.
Нпр. Већи број такмичара је на старту.
Славко, број до три, па крени!
број – именица м.р. која има примјер кроз падеже;
број – глагол у 2. лицу једнине, императива;
добро – пољопривредно добро (именица);
добро – добро урађено (прилог);
кадар – особље (именица);
кадар – способан.
Наставна јединица: СИНОНИМИ
Појава супротна хомонимији, а то су ријечи различитог фонетског, графемског и граматичког облика, а истог значења.
ватра – огањ; пут – друм – цеста; хљеб – крух; васиона – свемир; гар – чађ; гас –плин; храбар – одважан; бистар – провидан; благ – питом – кротак; вјерити (дјевојку) – заручити (дјевојку); овјерити - верификовати; брзо – хитро – нагло….
Синонимски низови: дохватити се – дочепати се; чезнути – жудјети; суморан – тмуран – безвољан; благ – питом – кротак; брзо – хитро – нагло.
Примјена синонимских парова је усклађена са животним околностима и нпр. глагол ратификовати користи се у парламентарном језику законодавства (ратификовати уговор), а синоним одобрити (одобрити уговор)….нострификовати- диплому или усвојити (дијете, обичаје). Постоји термин социолект, појам условљен различитом примјеном, виђењем ствари….нпр. географ ће употријебити ријеч седимент, и ријеч талог (таложење, накупљање).
Синонимски низови су: експеримент – оглед – опит; реципрочан – узајамни; екстремитети – удови; ортографија – правопис; консонант – сугласник; географија – земљопис.
Наставна подтема: АНТОНИМИЈА
Посматрамо лексеме и значења, која су у међусобном односу изразите супротности.
Двије групе антонима:
1. Различитих коријена, као већина наведених: црн- бијел; дан – ноћ; живот – смрт; радост – жалост; сјевер – југ; горе – доље; топло – хладно;
2. Антоними истих коријена: доћи – отићи; пријатељ – непријатељ; миран – немиран; ући – изаћи; мјере – противмјере; велик – невелик; ратни – антиратни….
Припремила: мр Сања Ђурић, проф.
ВЈЕЖБА 3 – СИНОНИМИ
1.Заокружи слова испред парова који илуструју синонимију.
а) дуб – храст б) цар- император в) шума – планина
г) почетак – завршетак
2. Подвуци у реченици два синонима.
У промјенљивој љепоти једног града наћи ће се и туга и свјетло, жалост и задовољство.
3. Заокружи ријеч која значи исто што и ријеч непогода.
незгода - нелагода – неприлика – невријеме – невоља – недаћа
4. По једна ријеч не припада датим синонимским низовима. Подвуци такву ријеч у сваком низу.
а) бијес, јарост, љутња, жалост, гњев
б) врелина, жега, врућина, знојење
в) вредноћа, марљивост, спокојство, радиност
г) увијек, свагда, понекад, непрестано, стално
5. Прочитај дату реченицу.
Сагласан сам са твојим избором мјеста за љетовање.
Заокружи слово испред ријечи која није синоним подвучене ријечи у реченици.
а) подржавати б) одобравати в)подражавати
6. Бирајући одговарајућу ријеч, употријеби лексеме сат и час у наведеним примјерима.
а) Имаш ли________, знаш ли колико је _________________?
б) Доћи ћу одмах, за који_______________.
в) У школи никад немамо више од седам_________________.
г) Стигао си у прави_______________________!
Припремила: професорица Медицинске школе из Бањалуке, Милица Млађеновић Хрицак.
1.Заокружи слова испред парова који илуструју синонимију.
а) дуб – храст б) цар- император в) шума – планина
г) почетак – завршетак
2. Подвуци у реченици два синонима.
У промјенљивој љепоти једног града наћи ће се и туга и свјетло, жалост и задовољство.
3. Заокружи ријеч која значи исто што и ријеч непогода.
незгода - нелагода – неприлика – невријеме – невоља – недаћа
4. По једна ријеч не припада датим синонимским низовима. Подвуци такву ријеч у сваком низу.
а) бијес, јарост, љутња, жалост, гњев
б) врелина, жега, врућина, знојење
в) вредноћа, марљивост, спокојство, радиност
г) увијек, свагда, понекад, непрестано, стално
5. Прочитај дату реченицу.
Сагласан сам са твојим избором мјеста за љетовање.
Заокружи слово испред ријечи која није синоним подвучене ријечи у реченици.
а) подржавати б) одобравати в)подражавати
6. Бирајући одговарајућу ријеч, употријеби лексеме сат и час у наведеним примјерима.
а) Имаш ли________, знаш ли колико је _________________?
б) Доћи ћу одмах, за који_______________.
в) У школи никад немамо више од седам_________________.
г) Стигао си у прави_______________________!
Припремила: професорица Медицинске школе из Бањалуке, Милица Млађеновић Хрицак.
ВЈЕЖБА 4 – АНТОНИМИ И ХОМОНИМИ
1.Подвуци пар ријечи које су у односу антонимије.
стићи – достићи, долазити –доћи, ући – изићи, посегнути – досегнути
2. Напиши антониме сљедећих именица.
а) врлина - ___________; б) побједа - ____________; в) почетак- _________
г) лаж- _________; д) кукавичлук-__________; ђ) богатство- ____________
3. Прочитај загонетку и издвој из ње два пара антонима.
Чиме почиње ноћ, тиме се завршава дан, а чиме се завршава дан, тиме почиње ноћ!
______________-__________________; ______________-_______________
4. Поред датих антонима напиши И ако су истокоријенски, а Р ако су разнокоријенски.
а) уздах – издах___ б) подвожњак –надвожњак____в) мужијак- женка__
г) здрав – болестан___ д) удата-неудата___ г) сићи – попети се____
5. У сљедећој реченици подвуци све ријечи које су се у овом контексту нашле у односу антонимије.
Сукобио сам се у себи са опречним мишљењима, мирећи плаховитост нагона и опрезност разума.
6. Заокружи слово испред примјера који илуструју хомонимију.
а) опуштена атмосфера – опуштена жица б) отворен прозор – отворен човјек
в) изговор гласова – непромишљен изговор г) пјешчани жал – жал за прошлим временима
7. У сљедећем дијалогу подвуци пар неправих хомонима.
- Хоћеш ли мало колача?
- Дај ми само један гриз, ако није са пшеницом.
- Не брини, моја мама у овај колач не ставља гриз.
Припремила: проф. Медицинске школе из Бањалуке, Милица Млађеновић Хрицак.
1.Подвуци пар ријечи које су у односу антонимије.
стићи – достићи, долазити –доћи, ући – изићи, посегнути – досегнути
2. Напиши антониме сљедећих именица.
а) врлина - ___________; б) побједа - ____________; в) почетак- _________
г) лаж- _________; д) кукавичлук-__________; ђ) богатство- ____________
3. Прочитај загонетку и издвој из ње два пара антонима.
Чиме почиње ноћ, тиме се завршава дан, а чиме се завршава дан, тиме почиње ноћ!
______________-__________________; ______________-_______________
4. Поред датих антонима напиши И ако су истокоријенски, а Р ако су разнокоријенски.
а) уздах – издах___ б) подвожњак –надвожњак____в) мужијак- женка__
г) здрав – болестан___ д) удата-неудата___ г) сићи – попети се____
5. У сљедећој реченици подвуци све ријечи које су се у овом контексту нашле у односу антонимије.
Сукобио сам се у себи са опречним мишљењима, мирећи плаховитост нагона и опрезност разума.
6. Заокружи слово испред примјера који илуструју хомонимију.
а) опуштена атмосфера – опуштена жица б) отворен прозор – отворен човјек
в) изговор гласова – непромишљен изговор г) пјешчани жал – жал за прошлим временима
7. У сљедећем дијалогу подвуци пар неправих хомонима.
- Хоћеш ли мало колача?
- Дај ми само један гриз, ако није са пшеницом.
- Не брини, моја мама у овај колач не ставља гриз.
Припремила: проф. Медицинске школе из Бањалуке, Милица Млађеновић Хрицак.
ПИТАЊА ИЗ ДЈЕЛА „ НА ДРИНИ ЋУПРИЈА“
1. Колико година је трајала градња моста?
2. Како се звао везиров повјереник за градњу моста?
3. Како се звао неимар?
4. Ко је био „крупан, нездраво црвеног лица, зелених очију, у богатој ношњи, кратке риђе браде и бркова увијених на мађарски начин“?
5. Како се звао скелеџија?
6. У којем мјесецу, у години, јањичарски ага је дошао да покупи јањичарску дјецу?
7. Колико година је прошло од посљедњег купљења „ данка у крви“?
8. У чему су јањичари преносили дјецу преко Дрине?
9. Одакле је Милан Гласинчанин?
10. Како се звао отац Милана Гласинчанина?
11. Ко је поријеклом из Црнче?
12. Коме је припала Лотикина наклоност?
13. Ко је мршав, риђ, са златном минђушом у десном уху, дрводјеља по занату?
14. Ко се загледао у играчицу на жици?
15. Ко пије рум умјесто ракије?
16. Удаје се старијем, сирота везиља?
17. Ко бира жену Хаџи-Омеру?
18. Ко се женио двапут и имао 14-оро дјеце?
19. Ко је родом са Грчких острва?
20. Ко руши мост и не дозвољава градњу моста?
21. Коме Абидага улива „ страх у кости“?
22. Ко је „извукао вериге“ припремљене за Радисава?
23. Од којег дрвета је колац на који набијају Радисава?
24. Колико новаца нуди Пљевљак Циганину да што прије убије Радисава?
25. Кога мучи „тешка сипња“?
26. Ко је најљепша дјевојка у касаби?
27. Млад се предао коцки?
28. Ко се двапут женио?
29. Цалерова супруга?
30. Шта се, према предању, десило са Мехмед-пашом Соколовићем?
31. Ко је очувао хан?
32. Чије су сљедеће ријечи: „ Не треба мене жалити. Јер сви ми умиремо само једном, а велики људи по два пута- једном кад их нестане са земље, а други пут кад пропадне њихова задужбина“?
33. Када се десила највећа поплава коју памти историја у Босни?
34. За кога кажу да није „ севепли руке“?
35. Ко је Коста Баранац?
36. Шта је постало философија касабе?
37. Са којим вјерским празником се доводи у везу престанак Ужичке буне?
38. Како гласи најтежа клетва изречена у роману?
39. На чији рачун се шалила цијела касаба?
40. Како се звао везиров повјереник, који је замијенио Абидагу?
41. Зашто је замијењен Абидага?
42. Гдје је протјеран Абидага?
43. Са колико лукова је погигнут мост?
44. Ко је био стални противник градње моста?
45. Ко је саставио „тарих“ на каменој плочи моста?
46. Које Андрићево дјело је, такође, са тематиком о градњи моста?
47. Колико укупно становника је набијено на колац?
48. Ко је упозорио касаблије да долази полава?
49. Ко је трагичан, јер жели да угоди власти?
50. Ко прича легенду о стварању мостова?
Припремила: мр Сања Ђурић, проф.
„СЕОБЕ“ - МИЛОШ ЦРЊАНСКИ
Анализа
Кључне ријечи: сеобе, Хабсбуршка монархија, круг и кружење, мотив ријеке, мотив сна, синестезија, суматраизам, прстенаста композиција.
1. корак: пронаћи одговарајуће тумачење и конкретне примјере у дјелу.
2. корак:
Протумачи сљедеће текстове: „А кад се заљуља, опет, у сан, запаљен и пун неких пламенова, тумба се у неком шаренилу у непрегледну даљину, у недогледну висину и бездану дубину, док га киша, што кроз трску прокишњава, не пробуди. Тада, помућеном свешћу, прво зачује лавеж паса и пој петлова, да одмах затим широм, у мраку, отвори очи и не види ништа, али да му се учини као да види, у висини , бескрајан, плави круг. И, у њему, звезду“. (Шта сања В.Исакович, издвој мотиве у овом тексту и објасни)
„ Велико јато врана мора да је пролетело однекуда, јер њихово грактање испуни ноћ и поче да се диже у висине“. (објасни мотив вране)
„ Над брдима и шумама, међутим, што се љубичаста указаше, лево, могао је већ да наслути светлост сунчаног и чистог јутра. Задржа зато кола код једног реда високих јабланова. Изљубивши заспало дете, остави га у колима, и слуге га опет попеше на коња. Ујахавши у неко ниско жбуње, он је мирно дочекао да претоваре ствари, из кола на коње, уклонио се да могу да окрену кола и, отпустивши братовљеве слуге, дуго је стајао тако и гледао за колима што су се враћала натраг, кроз густу травуљину, из које су пред коњима излетале шеве“. (пронађи синестетичке мотиве и објасни њихову улогу у дјелу)
3. корак:
Издвој дескриптивне дијелове, којим су дочарани ужаси ратовања, мучења војника у Хабрсбуршкој монархији. (логор, мучење, повратак пука)
4. корак:
Протумачи сљедећи текст и издвој хришћанске мотиве у Исаковичевом говору:
„ Појдите и не будите што увреждени слабостјом мојом. Ум ваш не потребуе от мене праздних речи. Отдавајте чест Императорки царствујушчој. Ничто менше, чувајте у души тиху нашу надежду: сладост православља“.
„ Поживе, моје православље слатко, многа љета у матери мојој, па ће во вјеки живет во вси моји потомци. Сладост јест и наша Русија. Богу творцу молим сја да узрју пут свој и Русији појду. Име Русије! Р- јер је Рождество. У- јер је Ускрсеније. С- јер је Славјанска. И – јер је Исусова. Ј – јер је Јединосушна. А – јер је…..“
-На основу датих смјерница за рад написати рад под називом: Књижевни приказ романа „Сеобе“ Милоша Црњанског
-Рад треба да представља историјско-композициону, књижевну и стилску анализу дјела, у којој ће бити уврштени одређени дијелови на које указујете у дјелу, историјске основе у тумачењу дјела и особине главних ликова, симболика дата у наслову, ријечи књижевних критичара…
- рад мора да садржи фусноте, тј. објашњења свега онога што је важно да се објасни, а помиње се у раду (видјети како се пишу семинарски и други радови), као и навођење извора одакле је нешто преузето, цитирано итд….
-опсег рада не смије да буде краћи од три странице, а дужина је оптимално до десетак страница.
Анализа
Кључне ријечи: сеобе, Хабсбуршка монархија, круг и кружење, мотив ријеке, мотив сна, синестезија, суматраизам, прстенаста композиција.
1. корак: пронаћи одговарајуће тумачење и конкретне примјере у дјелу.
2. корак:
Протумачи сљедеће текстове: „А кад се заљуља, опет, у сан, запаљен и пун неких пламенова, тумба се у неком шаренилу у непрегледну даљину, у недогледну висину и бездану дубину, док га киша, што кроз трску прокишњава, не пробуди. Тада, помућеном свешћу, прво зачује лавеж паса и пој петлова, да одмах затим широм, у мраку, отвори очи и не види ништа, али да му се учини као да види, у висини , бескрајан, плави круг. И, у њему, звезду“. (Шта сања В.Исакович, издвој мотиве у овом тексту и објасни)
„ Велико јато врана мора да је пролетело однекуда, јер њихово грактање испуни ноћ и поче да се диже у висине“. (објасни мотив вране)
„ Над брдима и шумама, међутим, што се љубичаста указаше, лево, могао је већ да наслути светлост сунчаног и чистог јутра. Задржа зато кола код једног реда високих јабланова. Изљубивши заспало дете, остави га у колима, и слуге га опет попеше на коња. Ујахавши у неко ниско жбуње, он је мирно дочекао да претоваре ствари, из кола на коње, уклонио се да могу да окрену кола и, отпустивши братовљеве слуге, дуго је стајао тако и гледао за колима што су се враћала натраг, кроз густу травуљину, из које су пред коњима излетале шеве“. (пронађи синестетичке мотиве и објасни њихову улогу у дјелу)
3. корак:
Издвој дескриптивне дијелове, којим су дочарани ужаси ратовања, мучења војника у Хабрсбуршкој монархији. (логор, мучење, повратак пука)
4. корак:
Протумачи сљедећи текст и издвој хришћанске мотиве у Исаковичевом говору:
„ Појдите и не будите што увреждени слабостјом мојом. Ум ваш не потребуе от мене праздних речи. Отдавајте чест Императорки царствујушчој. Ничто менше, чувајте у души тиху нашу надежду: сладост православља“.
„ Поживе, моје православље слатко, многа љета у матери мојој, па ће во вјеки живет во вси моји потомци. Сладост јест и наша Русија. Богу творцу молим сја да узрју пут свој и Русији појду. Име Русије! Р- јер је Рождество. У- јер је Ускрсеније. С- јер је Славјанска. И – јер је Исусова. Ј – јер је Јединосушна. А – јер је…..“
-На основу датих смјерница за рад написати рад под називом: Књижевни приказ романа „Сеобе“ Милоша Црњанског
-Рад треба да представља историјско-композициону, књижевну и стилску анализу дјела, у којој ће бити уврштени одређени дијелови на које указујете у дјелу, историјске основе у тумачењу дјела и особине главних ликова, симболика дата у наслову, ријечи књижевних критичара…
- рад мора да садржи фусноте, тј. објашњења свега онога што је важно да се објасни, а помиње се у раду (видјети како се пишу семинарски и други радови), као и навођење извора одакле је нешто преузето, цитирано итд….
-опсег рада не смије да буде краћи од три странице, а дужина је оптимално до десетак страница.
Ново!!! На Дрини ћуприја- укрштеница На Дрини ћуприја II - укрштеница Сеобе- Милош Црњански - укрштеница за 3. разр.
16. фебруар 2020.године
16. фебруар 2020.године