​Драги  ученици!
 Наше дружење може да буде врло занимљиво! Ваши професори су се потрудили да вам припреме материјал, који ћете усвојити уз консултације са њима. Бићемо веома задовољни уколико овај, за неке ученике већ познат начин рада - "настава на даљину" постане и остане незаобилазан начин употпуњавања и наставног часа свих нас, али и одличан извор података свима вама. Нове наставне садржаје, добијаћете континуирано.  Спојили смо угодно и корисно, без проблема можете да користите сву технологију којом располажете, а резултати ће сигурно бити постигнути. Желим свим колегама, ученицима и родитељима много успјеха у овом великом пројекту!  Срећно! 
Уредник сајта: мр Сања Ђурић, проф.

STEAM час - ПОЧЕЦИ ПИСМЕНОСТИ
ЦРНОРИЗАЦ ХРАБАР - Ивана Аврам и група ученика  II1,  Медицинска школа, Бањалука, шк. 2022/2023. година;
ЖИТИЈЕ СВ.САВЕ - група ученика    II1,  Медицинска школа, Бањалука,  шк. 2022/2023. година;
КЛИМЕНТ ОХРИДСКИ  (Панонске легенде), група ученика    II4,  Медицинска школа, Бањалука,  шк. 2022/2023. година;
МИРОСЛАВЉЕВО ЈЕВАНЂЕЉЕ, група ученика  II1,  Медицинска школа, Бањалука,   шк. 2022/2023. година
ПОЧЕЦИ ПИСМЕНОСТИ, група ученика  II1,   Медицинска школа, Бањалука, шк. 2022/2023. година

НОВО! КВИЗ (МОРФОЛОГИЈА)  И ГЛАГОЛИ (ГЛАГОЛСКА ВРЕМЕНА)
НОВО!  ЛЕКТИРА за   ШКОЛСКУ 2021/2022. годину; пдф формат.
МОДУЛ КЊИЖЕВНОСТ!
(планиран да се реализује од септембра до децембра шк. 2020/2021. године)
Циљ модула је да ученици упознају различите културе, књижевне изразе и начин размишљања, осмишљавања радње, дјела, тема и ситуација кроз ликове , дјела, поруке  и идеје у сваком дјелу. Ученици ће моћи и да,  читајући стара дјела, из старих књижевности,   размишљају о мотивима и постулатима на којима почива морално опхођење и и цјелокупно човјечанство, почевши о најстаријих времена па све до данашњих дана.
КЊИЖЕВНОСТ ОД СУМЕРСКО - ВАВИЛОНСКЕ ДО ПРОСВЈЕТИТЕЉСТВА, ппт презентација; припремила:  мр Сања Ђурић, проф.
ОДИСЕЈА, ппт презентација; мр Сања Ђурић, проф.

---

Медијска комуникација ( трећи модул)        
Вријеме реализације (од 27.4.2020. до краја школске године)
Исходи учења:
Ученици су могли до сада да свладају неке основе комуникације а у данашњем времену могу да науче много о медијској комуникацији. Масовна комуникација је наткрилила све куће и кровове.
Наставни садржаји овог модула могу ученике упознати са терминологијом медијске комуникације као и са утицајем који медији имају на живот савременог човјека.
Ученици ће знати да наведу врсте и категорије новина, објасне структуру новина. Упознаће структуру вијести и знаће сами да саставе вијест. Научиће да разликују објективну од субјективне вијести, а моћи ће критички да учествује у масовном комуницирању као и да испитују основе на којима те вијести почивају.Увидјеће колики је значај фотографије у новинама и моћи ће сами да направе новине (електронска форма, огласи и рекламе,нпр.). Ученици ће бити спремни да напишу осврт на неки догађај... Разликоваће врсте радио емисија, критички ће анализирати и објаснити најслушаније пјесме (самостално ће урадити анализу), направиће огласе и рекламе за радио као посебан медиј.Самостално ће истраживати гледаност ТВ емисија и анализираће књижевни аспект неке емисије. Моћи ће да коментаришу популарност одређених емисија. Биће способни да разликују врсте филмова, дефинишу филм и истраже средства филмског изражавања. Ученици ће умјети да анализирају филм и упореде га са истоименим књижевним дјелом. У писменој форми ће ученици моћи да напишу приказ филма.
На почетку и на крају ће сигурно видјети и знати колики је утицај медија на људски живот, а савладаће и термине који су карактеристични за медијску комуникацију.
НОВИНЕ И РАДИО - ппт презентација; материјал проф. Медицинске школе, Сање Ђурић.
МЕДИЈСКА КОМУНИКАЦИЈА - ппт презентација; материјал проф. Медицинске школе, Сање Ђурић.
ФОТОГРАФИЈА У НОВИНАМА - ппт презентација; материјал проф. Медицинске школе, Сање Ђурић.
РАДИО 1 - ппт презентација; материјал проф. Медицинске школе из Бањалуке,  Александре Татић.
РАДИО 2 -ппт презентација са музиком; материјал проф. Медицинске школе из Бањалуке,  Александре Татић.
ПРИПРЕМА ЗА ПИСМЕНИ ЗАДАТАК - материјал проф. Медицинске школе из Бањалуке,  Александре Татић.
ИЗРАДА ПИСМЕНОГ ЗАДАТКА (86, 87, 88, 89. и 90. час) - материјал проф. Медицинске школе у Бањалуци, Милице Пашић.
МЕДИЈСКА КОМУНИКАЦИЈА (91. час) - материјал проф. Медицинске школе у Бањалуци, Милице Пашић.
ВИЈЕСТ (92. час) - материјал проф. Медицинске школе у Бањалуци, Милице Пашић.
ВИЈЕСТ (93.час) - материјал проф. Медицинске школе у Бањалуци, Милице Пашић.
КРИТИЧКИ ОСВРТ (94, 95.час ) - материјал проф. Медицинске школе у Бањалуци, Милице Пашић.
АНАЛИТИЧКЕ ФОРМЕ (96. час) - материјал проф. Медицинске школе у Бањалуци, Милице Пашић.
ИЗРАДА НОВИНА (97 - 101. часа) - материјал проф. Медицинске школе у Бањалуци, Милице Пашић.
(102 - 108. часа) -материјал проф. Медицинске школе у Бањалуци, Милице Пашић.
Исходи учења:
Овај модул омогућиће ученицима стицање знања из српског језика, упознавање и разумијевање језичких правила, њихову примјену у анализи нове језичке грађе. 
Ученици ће при савладавању наставних садржаја утврдити знања из основне школе и проширити та знања, јер ће упознати српски језик. Њихов однос према српском језику се изузетно мијења јер тог односа према предмету у неким случајевима није ни било.
Након утврђивања, које је итекако пожељно у процесу учења, ученици ће бити спремни за савладавање новог градива.
Све врсте ријечи ће ученици препознавати, као и њихову подјелу.
Моћи ће сами да објасне значење именица, врсте именица, специфичности промјене именица прве, друге, треће и четврте именичке деклинације. Притом ће ријешити многе недоумице које се тичу промјена ријечи и њихове правилне употребе (правопис, правоговор).
Објасниће граматичке категорије рода, броја и падежа  придјева. Знаће да наведе разлике у промјени придјева одређеног и неодређеног вида, умјеће да прави  компарацију придјева по којој се придјеви разликују од других врста ријечи (вјежбе и задаци  ће помоћи при правилном писању, као и употреби свих врста ријечи и у другим областима граматике и при каснијем учењу).
Ученици ће моћи да разликују замјенице по њиховој служби, а на основу знања о именицама и придјевима моћи ће да објасне замјеничку промјену (именичка и придјевска) и специфичности  промјене. Научиће правила у писању замјеница.
У модулу ће утврдити и проширити знања о глаголима, глаголском виду, роду, знаће правилно да врше конјугацију глагола, препознају просте и сложене глаголске облике и употребљавају глаголска времена.
МОРФОЛОГИЈА ГЛАГОЛСКИ ОБЛИЦИ ( 75, 76. и 77. час) - материјал проф. Медицинске школе из Бањалуке, Александре Татић.
МОРФОЛОГИЈА (СЛОЖЕНИ ГЛАГОЛСКИ ОБЛИЦИ) - материјал проф. Медицинске школе из Бањалуке, Александре Татић.
​МОРФОЛОГИЈА ГЛАГОЛИ - материјал проф. Медицинске школе из Бањалуке,  Александре Татић.
МОРФОЛОГИЈА БРОЈЕВИ (78,79. и 80.час) материјал проф. Александре Татић.
БРОЈЕВИ (вјежба) - материјал проф. Александре Татић.
НЕПРОМЈЕНЉИВЕ ВРСТЕ РИЈЕЧИ (од 80. до 84. часа) - материјал проф. Медицинске школе у Бањалуци, Милице Пашић.
НЕПРОМЈЕНЉИВЕ ВРСТЕ РИЈЕЧИ (ВЈЕЖБА) - материјал проф. Александре Татић.
ГРАМАТИКА И ПРАВОПИС (ВЈЕЖБА)  и рјешење вјежбе - материјал проф. Александре Татић.

---

​НАСТАВНА ОБЛАСТ(МОДУЛ): МОРФОЛОГИЈА - ИМЕНИЦЕ

С обзиром на то да је модулом предвиђена обрада одређених наставних садржаја, предлажемо да се, у договору са предметним професором, ученици опредјељују које наст. јединице ће преписати и научити, и којим редослиједом. Обухватићемо промјену именица, придјева, глагола, замјеница, бројева, непромјенљивих врста ријечи.....
​
ПРОМЈЕНА ИМЕНИЦА I ВРСТЕ
По првој врсти мијењају се именице м.рода, које су у номинативу једнине завршавају сугласником, као и именице м. и ср. рода с основом на сугланик и ном. једн. који се завршава самогласницима о и е (чòвјек, прòзор, стри́ко, Па̑вле, кȍло, пȍље).
Образац промјене:
једн. јèлен         мн. јèлени                    једн. кȍло                         мн.        кȍлā    
         јèлена              јèлēнā                             кȍла                                        кȏлā         
         јèлену              јèленима                        кȍлу                                        кȍлима
         јèлена              јèлене                             кȍло                                        кȍла
         јèлене              јèлени                             кȍло                                        кȍла                              
         јèленом           јèленима                         кȍлом                                     кȍлима                                           
         јèлену             јèленима                          кȍлу                                       кȍлима          
Примјећујемо различите завршетке у облицима номинатива, акузатива и вокатива, и једнине и множине. Именице м.рода, које у ном. једнине завршавају на о или е немају облика множине, а облик вокат. једнине им је једнак с номинативом.Такве су именице: Стȃнко, Ми́рко, Пéро, бáбо, стри́ко, мéдо.  
ПРОМЈЕНА ИМЕНИЦА II ВРСТЕ
Образац промјене је сљедећи:
једн.    и̏ме                 мн.  имѐна
             и̏мена                    имéна̄ 
             и̏мену                   имѐнима
              и̏ме                      имѐна
              и̏ме                      имѐна
              и̏меном               имѐнима
              и̏мену                  имѐнима
Промјена неких именица изгледа овако; именица вȅче с облицима средњег рода: то вече, тога вечера, томе вечеру….Потпуну промјену по 2. врсти имају само именице код којих се наставак проширује сугласницима н и т, као нпр. дијéте( дјетета, дјетету), пи̏ле, јȁгње, ждријȇбе, тèле, прȃсе. Те именице немају правилне облике множине, а то су збирне именице на –а и –ад: дјеца, телад, пилад, јагњад….или множински облици мушког рода: телићи, пилићи, јагањци.
Именица ја́је у облицима множине се мијења по 1. врсти: ја́ја,ја́јā, ја́јима, а у једнини само по 2. врсти: ја́је, јајета, јајету, јајетом. 
 
ПРОМЈЕНА ИМЕНИЦА III ВРСТЕ
По овој врсти мијењају се све именице ж.рода на а као и именице природног мушког рода, које се у номинативу једнине завршавају самогласником а. Образац промјене је сљедећи:
 
једн.       жѐна                 мн.          жѐне
               жѐнē                                 жéна̄
               жѐни                                жѐнама
               жѐну                                жѐне
               жȅно                                жȅне
               жȅнōм                              жѐнама
               жѐни                                жѐнама
Највећи број ових именица има наставак о, али неке од њих могу имати и другачији наставак. Нпр. вок. једн. именице Дрȃга, такође је облик Дрȃга; од именице Мȃрта – Мȃрта; од Мѝрјана – Мѝрјана; од Мàрија – Мàрија; од Стòјанка – Стјòанка……
Има личних имена која завршавају на о у вокативу; од именице Мáра вокатив је Мȃро; од Љýба - Љу̑бо……..
Нека лична имена немају ниједан од ових наставака, нпр. Зȍрица, вок. је Зȍрице; Ми̏лица - Ми̏лице; Дàница – Дàнице……..
Мноштво је различитих одступања и облика промјене акцента (погледати у граматици -М.Стевановић).
ПРОМЈЕНА ИМЕНИЦА IV ВРСТЕ
По четвртој врсти мијењају се именице женског рода, које се у ном. једнине завршају сугласником. Образац промјене је сљедећи:
једн.       ствȃр                     мн.         ствȃри
               ствȃри                                  ства́рӣ
               ствȃри                                  ства́рима                                                       
               ствȃр                                    ствȃри
               ствȃри                                  ствȃри                            
               ствȃрју                                 ства́рима
               ствȃри
               ствȃри                                  ства́рима
У овој именичкој врсти треба посебно обратити пажњу на облике инструментала са наставком –ју и –и (ствȃрју и ствȃри). Постоји низ примјера, чија употреба се разматра. Увијек је боље употријебити облик инструментала са наставком –ју: с љубављу, с чашћу, с радошћу, са жалошћу, с дужношћу, с младошћу…..
Посебну промјену, а припада овој врсти, има именица вȃш, кȍкōш и кȏст. У генитиву множеине, поред облика: ваши, кокоши, кости, имамо и облик: вашију, кокошију и костију.
По овој промјени мијења се и именица кћû; ген. кћȅри, дат. кћȅри, акуз. кће̑р…..
 
Након научене лекције, ученицима се дају препоруке да провјежбају именичке промјене. Ево, неких примјера:
​1. Попуни сљедећу табелу: