ПРАВИЛНО -   НЕПРАВИЛНО   (коришћени извори и правила су преузети из ПРАВОПИСА СРПСКОГ ЈЕЗИКА; опис у прилогу је уредников печат)

СВО ВРЕМЕ ИЛИ СВЕ ВРЕМЕ?
Често коришћен примјер, али најчешће погрешно. Није СВО, него СВЕ (не дај боже да је ЦИЈЕЛО).  Замјеница САВ у средњем роду гласи СВЕ (сав, сва, све) и мијења се по принципу: свег(а), а не свог; свем(у), а не свом. Дакле: све вријеме, све троје, све знање...
ТРЕБА ЛИ ДА КОРИСТИМО "ОК" У ГОВОРУ И ПИСАЊУ?
Иза скраћенице ОК крије се врло интересантна прича. Ова, најкоришћенија скраћеница на свијету, први пут је употријебљена 1839. године, у новинама 
Boston Morning Post. Скраћеница за ОК је "all correct", али је друштво  Сједињених Америчких Држава промијенило овај назив у "ol correct", сматрајући то лакшим за изговор. Скраћеница је постала планетарно популарна и најкоришћенији англицизам, што се задржало до данашњег дана. Интересантно је и тумачење поријекла ове скраћенице - у војсци , у Америци,  О.К. је означавало "known order", као потврда прихватања наредбе, али и као број убијених војника (нула убијених). Скраћеница је коришћена у то вријеме и за надимак америчког предсједника Мартина ван Бјурена, а гласио је "Old Kinderhook", односно О.К.  Данас је, ова скраћеница, посебно у употреби при свакодневној преписци. Па, ваљда је то и смисао скраћенице, кратко и јасно, дакле потпуно је "ОК", али не претјерујмо у томе, јер ипак је то англицизам.
ПРЕПИСАТИ ИЛИ ПРОПИСАТИ ЛИЈЕК
Често смо у недоумици да ли љекар преписује или прописује лијек. Преписати звучи, рекли бисмо, логично, јер неко је начинио листу лијекова за одређене врсте болести, а љекар када дијагностикује болест ПРЕПИСУЈЕ одређени лијек. Лингвисти кажу да није погрешно користити термин прописати, уклапа се у прописе и правила коришћења. Према томе љекари преписују, а и прописују. Није важно толико само правило, важно је да лијек помаже.
КОМБИНАЦИЈЕ БОЈА
Комбинације различитих боја пишу се са цртицом: црно-жута. Ако су нијансе у питању, онда их треба писати спојено: тамноплав, свијетложут.
У СТВАРИ, У РЕДУ, У СУСРЕТ...
Чини се врло логично и јасно, овакви примјери у којима приједлог одвајамо од ријечи уз коју стоје. Наравно, гријешимо у писању. Ево, један примјер, који може да нам помогне, нарочито ако користимо и овакве облике у писању: "Потпуно је у реду да овај извјештај напишем у свом уреду". Дакле, разлика је више него јасна, и лексичка и семантичка. И да још нешто нагласимо, ако смо се двоумили: "У ствари се, у ствари, пише одвојено".
Идемо даље, у сусрет новим недоумицама.
АХ, ИНТЕРПУНКЦИЈСКИ ЗНАКОВИ!
Много волимо да затрпавамо тачкама, запетама или - и тачкама, и запетама у писању. Један, од најчешћих, примјера тог гомилања је набрајање страница и уопште писање редних бројева, као нпр. " Објављен је списак књига за 5.,6.,7., и 8. разред", писало је у дневним новинама. Аутор текста, наравно, не зна да се пише: 5, 6, 7. и 8. разред. Дакле, у набрајању се одвајају бројеви запетом,  иза посљедњег броја у набрајања иде тачка, јер стоји везник "и" и још један број, иза којег опет иде тачка. Ах, та интерпункција и сва та правила. 
ИЗДВОЈИ, РАЗДВОЈИ, НАБРОЈИ, ОБОЈИ  или ИЗДВОЈ, РАЗДВОЈ, НАБРОЈ, ОБОЈ?
Императив, који се толико усталио у свакодневној употреби како у говору, тако и у писању. Много муке треба данас да уложи један лингвиста да би објаснио зашто су облици: издвоји, раздвоји, наброји, обоји неправилни. Ријеч је о 2.лицу императива, у којем ови облици глагола немају "и" на крају. Дакле, правилни су граматички облици: издвој, раздвој, наброј, обој.
СТРОЖИЈЕ МЈЕРЕ  ИЛИ СТРОЖЕ МЈЕРЕ?
Класичан, рекли бисмо школски примјер, неправилне компарације. Ријеч је о придјеву строг, који у компаративу гласи строжи, а у суперлативу најстрожи. Дакле, да поновимо: строг - строжи - најстрожи. Зашто онда најчешће чујемо и прочитамо: строжија правила, строжији приступ, строжије мјере...??? (Па, не морамо да одговоримо баш на свако питање. Нека и то остане мала недоумица).
КОНТАКТИРАТИ НЕКОГА(НЕШТО) ИЛИ КОНТАКТИРАТИ СА НЕКИМ?
Глагол контактирати може да се користи једино уз обавезан додатак "са неким", па једино употријебљен у том облику "контактирати са неким" и јесте правилан (основно значење му је "остварити контакт са неким). Дакле, контактирамо са неком особом (контакт се успоставља са неким, а не са нечим). Шта то значи у говору и писању? То значи да не можемо да "контактирамо са Школом" (институцијом), већ са "неким од представника те институције"; не можемо  "контактирати директора", већ "са директором". Мноштво је сличних примјера, али и грешака у писању и изговору. Па, обратимо пажњу како треба да "КОНТАКТИРАМО СА НЕКИМ".
КУПИО САМ МЕРЦЕДЕС ИЛИ МЕРЦЕДЕСА?
Ауто је незаобилазан дио живота. Ауто је култ, некима "љубав невиђена", свашта нешто је 
ауто. У Њемачкој, кажу "das Auto" и потпуно су у праву, само члан и није баш одговарајући за 
именицу м. рода, у нашем језику, јер ауто ( тај ауто, онај ауто)  мушког је  рода.
- " Купио сам ауто", рече комшија. 
- "Браво, комшија, а који ауто?", упитах.
- " Па, мерцедеса, комшо, знаш који", срећно ускликну.
- "Браво, комшија", рекох и помислих: "Е, мој комшо није мерцедеса, већ мерцедес".
   Ако је то сад њему уопште и важно.
​    Ипак је то мерцедес-машина.
РАЗОЧАРАЊЕ ИЛИ РАЗОЧАРЕЊЕ?
Глагол разочарати се, поименичени облик разочарање.
Врло једноставно, али често је, у употреби, облик разочарење. 
Од облика разочарање добијемо осјећај разочараности, а не разочарености ( разочарење).
- Добро, па да ли си се разочарао или разочарео? 
- Разочарао сам се, разочаран сам и обузео ме осјећај разочарања.
​
НА ПУТ ИЛИ НА ПУТОВАЊЕ?
Ако је наша намјера да обиђемо одређена мјеста и да пропутујемо, онда идемо на путовање.
Ако нас неко позива да изађемо на пут, да бисмо се нешто договорили или видјели онда идемо на пут (дио саобраћајнице).
​
САТ ВРЕМЕНА ИЛИ ЈЕДАН САТ?
Правилно је ЈЕДАН САТ.
Дакле, не можемо да кажемо: " Чекам те сат времена, већ чекам те један сат".
Сат је одредница времена, није забиљежено да мјери ширину, висину итд...

ТВ ХРАМ О СРПСКОМ ЈЕЗИКУ

ТВ ХРАМ: СРПСКИ ЈЕЗИК: ЈЕЗИКАЉЕЊЕ (1. ЕПИЗОДА)

ЕМИСИЈЕ РАДИО БЕОГРАДА "СРПСКИ О СРПСКОМ"

​Уопште ми није јасно како смо раније могли без кључног глагола данашњице – осмислити? Како смо живели без глагола који описује сваки наш ментални напор да речима искажемо како смо нешто смислили? Како смо могли без оног што даје смисао нашој тежњи да свет око себе учинимо бољим, а речник сиромашнијим? Без глагола осмислити који је из употребе искључио измишљање, смишљање, домишљање и остале сасвим просте речи којима се некада описивало стварање.

​Пре неки дан отишла сам у пошту да пошаљем пакет са књигама сестричини која живи у Њујорку. Да не бих погрешила приликом адресирања и паковања, питала сам службеницу на шалтеру да ми помогне, а она ми је пружила брошуру од двадесетак страна и рекла: „Све вам овде пише“. Прочитала сам шта пише и предала пошиљку, али из поште сам отишла с неколико дилема.

​Пре неки дан отишла сам у пошту да пошаљем пакет са књигама сестричини која живи у Њујорку. Да не бих погрешила приликом адресирања и паковања, питала сам службеницу на шалтеру да ми помогне, а она ми је пружила брошуру од двадесетак страна и рекла: „Све вам овде пише “. Прочитала сам шта пише и предала пошиљку, али из поште сам отишла с неколико дилема.

​Смучили су ми се и они који читају и они који не читају, а нарочито ме нервирају они који лажу да читају. Како шта ме је сад испровоцирало? Окрени-обрни, опет не читање и, да се изразим еуфемистички, неговорење истине. Ових дана на друштвеним мрежама делила се слика поруке коју је нека мајка оставила својој деци, и која гласи овако: „Децо, шифра за вај-фај је боја хаљине коју је носила Ана Карењина у књизи. Не у филму “.

Сајт уређује:

Мр Сања Ђурић, проф.

Имејл:

​sanjadjuricmr@gmail.com