​БЕОГРАД, 28. АПРИЛА /СРНА/ - Матица српска објавила је најновије, 11. коло Антологијске едиције "Десет векова српске књижевности" у којој су, између осталог, објављене и све драме Марина Држића у једној књизи, и то по први пут на ћирилици.
Међу 11 књига новог кола налазе се и антологија грађанске поезије - пјесме из рукописних збирки из 18. и 19. вијека, студија Станислава Винавера о Лази Костићу, као и двотомна књига романа, приповједака и путописа Милутина Ускоковића, Вељка Милићевића, Григорија Божовића и Драгослава Михаиловића.
Своје мјесто у колу су нашле и пјесме, поеме, драме и есеји Милутина Бојића, Тодора Манојловића, Десимира Благојевића и Матије Бећковића.
"Антологија је покренута, с намјером да прикаже целовит развитак српске књижевности по новим мерилима и сазнањима, да прикаже континуитет литерарне речи од 12. века који је почетни, до 21. века који је десети у низу. Дакле, од усмене и житијске књижевности до савремених књижевних жанрова. Реч је о послу који несумњиво има национални значај", рекао је академик Миро Вуксановић за "Вечерње новости".
Вуксановић, који је покретач Едиције, као и њен главни и одговорни уредник, наводи да су заступљени писци чије књиге обиљежавају вријеме у којем су настале, без разлика на којем нарјечју српског језика су писане и у било којој земљи гдје су Срби живјели или сада живе.
Главни циљ антологије, како истиче Вуксановић, није само књижевни, већ и културолошки и лексички, и образовни и научни. Он каже да подухват показује како се међусобно допуњују и увећавају цивилизацијски слојеви од којих је сваки значајан.
"Књиге се објављују на језицима на којима су написане, на свим предвуковским облицима српског језика, као и књиге новије српске књижевности пре и после Вука, али увек по савременом правопису. До сада је објављено 180 наслова, а требало би да буде укупно 200", каже Вуксановић.
Све књиге уређене су по истом моделу - садрже предговор написан за ову прилику, избор из дјела писца, хронологију живота аутора, селективну библиографију, напомене и критике које су раније објављиване о том писцу.
Вуксановић указује да оваква концепција јасно говори да је ријеч о научном издању, али веома доступном свим читаоцима, историчарима књижевности, критичарима и писцима.
"Ово ново коло изашло је у ово несрећно време пандемије. Успели смо књиге да објавимо, али не можемо да их шаљемо да крену у живот, јер тренутно за то нема услова. Надамо се да ће ове књиге кренути на пут што пре", каже Вуксановић.

1910 - Рођен писац Мехмед Меша Селимовић, члан Српске академије наука и уметности, један од највећих српских књижевника 20. вијека. Како је сам открио, потомак је српске породице Вујовић. Завршио је Филозофски факултет у Београду и до Другог свјетског рата био је професор у гимназији у родној Тузли. По изласку из усташког логора 1943. придружио се партизанима, а послије рата био је директор драме Народног позоришта у Сарајеву, умјетнички директор "Босна-филма" и главни уредник сарајевског Издавачког предузећа "Свјетлост". Због прогона којем су га подвргли босански политичари прешао је у Београд и ту остао до смрти - 1982. године. Роман "Дервиш и смрт", један од најзначајнијих у српској литератури, одликује се особеношћу третирања теме, густином опсервације човјековог живота у трагичним околностима, рефлексијама о људској егзистенцији и, као и друга његова дјела, унутрашњим чаром приповиједања. Остала дјела: романи "Тишине", "Тврђава", "Магла и мјесечина", "Круг", збирке приповиједака "Прва чета", "Туђа земља", "Дјевојка црвене косе", студија "За и против Вука", есеји "Писци, мишљења, разговори", мемоарска проза "Сјећања", неколико филмских сценарија. Уврштен је међу 100 најзнаменитијих Срба. Неке, од мудрих изрека Мешиних су: " Знаш ли шта је најљепше у животу? Жеља, пријатељу"; "Усамљеност рађа мисао, мисао рађа незадовољство, незадовољство побуну"; "Људи се, у ствари боје, зато су сурови"; "Како су људи глупи! Чине зло, да им се зло врати".

1765 - Рођен је српски пјесник - гуслар Филип Вишњић, који је опјевао све значајније догађаје из Првог српског устанка. Његове пјесме забиљежио је Вук Стефановић Караџић. Рођен је на Мајевици, у селу Горња Трнова, код Угљевика, гдје је планирана изградња реплике његове родне куће. Ослијепио је преболовавши велике богиње, још као дијете. Имао је велики избор пјесама на свом репертоару, и био је професионални пјевач. Његове пјесме о Светом Сави карактеристичне су за манастирски, хагиографски  репертоар.
Интересантно је и поријекло самог презимена, Вишњић. Наиме, Филипова мајка Вишња, преудала се у село Међаше и одвела четворогодишњег сина са собом. Управо по њеном, како извори тврде надимку Вишња, Филип ће добити презиме.

​23. април СВЈЕТСКИ ДАН КЊИГЕ
Међународни дан књиге установљен је 1995. године, у Паризу, на Генералној конференцији УНЕСКО.
Истог дана, 1616. године, умрли су Вилијам Шекспир и Мигел де Сервантес, што је условило утемељењу овог датума.
Наравно, не помињемо само два велика писца данас, већ све који су мишљу и пером стварали и стварају велика дјела.
Прочитајмо данас нешто, уживајмо у нечијем стваралаштву и надахнућу, напишимо и ми есеј, причу, приповијетку, пјесму.
И, не заборавимо, књига је велики друг, поготово у тешким временима. Велика дјела су и настала у најтежим временима,
из срца, из душе, као болни крик или опчињеност тренутком. Ухватимо тај тренутак у времену, доживимо стваралачку снагу њеног творца.