Поводом 75 година Медицинске школе изашла је монографија аутора Сање Ђурић, професора српског језика у Медицинској школи. Монографија је само један сегмент обиљежавања, објављен је и часопис "Пулс"(јубиларно издање), изложба, литерарни конкурс на тему "75 година у вртлогу времена" и документарни филм посвећен свим ученицима бившим и садашњим, који и јесу дио филма.  Све скупа дио је  манифестације и обиљежавања јубилеја. Промоција монографије уприличена је прије званичне Академије као увод у свечаност, предвођена говором директора Медицинске школе, Мирка Јовића, рецензената: Александре Чворовић, књижевнице и професора српског језика и Виолете Глувачевић, професора српског језика. Такође, аутор монографије Сања Ђурић, дала је своје виђење рада и поруке, коју такав рад у себи носи. Услиједило је даље свечано отварање химном, потом је приказан филм "Има нека тајна веза", пјесмом, глумом и различитим другим облицима умјетничког израза до завршног дијела када се директор Медицинске школе захвалио свима, који су помогли у реализацији великог пројекта и уручио плакете и захвалнице.

Новински чланак о самој манифестацији: 
"Бањолучка Медицинска школа свечаном академијом и монографијом обиљежила је 28.11.2022. године седам и по деценија успјешног рада, уз присуство многобројних званица.
Свечаност у Народном позоришту РС праћена је промоцијом монографије "75 година у вртлогу времена“, ауторке Сање Ђурић, али и свечаном академијом, објављеним часописом "Пулс“ у јубиларном издању, изложбом у холу школе и литерарним конкурсом на тему "75 година у вртлогу времена“.
На свечаној академији приказан је и филм „Има нека тајна веза“, који је посвећен историјским тековинама школе, али и бившим и садашњим ученицима и професорима. Директор Медицинске школе, Мирко Јовић,  истакао је да му је част што је на челу установе која слави велики јубилеј.
- Ово је велики дан за нашу школу која слави јубилеј 75 постојања. Обиљежавамо кроз пет сегмената. Прво је била изложба, затим конкурс, монографија и свечена академија, а тренутно имамо 1024 ученика - рекао је Јовић. Аутор монографије Сања Ђурић истакла је да нам монографија даје могућност да зауставимо вријеме, те да колико је могуће више обједини у 320 страница.
- Овдје је много занимљивих података. Посебно је занимљив тај почетак. Тадашња држава је пуно труда уложила да се оснује школа - рекла је Ђурићева. Министар просвјете и културе Републике Српске Наталија Тривић казала је да је ово велики да је ова школа у претходном периоду пуно радила да израсте у кредибилну установу. Према њеним ријечима, важан је ово датум за све њене садашње али и бивше, како ученике тако и наставнике. 
- Сви њени ђаци одговарни су и посвећени у послу који обављају, а добар дио њих се након средње школе одлични за Медицински факултет - рекла је Тривићева. Ученица општег смјера, Маја Мучаловић, казала је да је понос, али и одговорност похађати ову школу.
- Задовољство је ићи у школу, гдје можемо пуно тога научити. Након средње школе наставићу да студирам Медицински факултет - рекла је Мучаловићева. Директор Универзитетског клиничког центра Бања Лука, Владо Ђајић, и сам је похађао ову школу нагласивши да је ово јубилеј у коме је пуно емоција.  Она је темељ за успјех многобројних љекара код нас, а захвалност дугујемо и професорима који оспособљавају медицинске сестре као успјешан кадар - рекао је Ђајић. Уз то, бивши професори надају се да ће сан о новој школи на једном мјесту што прије остварити, те ту буде и практична и теоретска настава у новој згради".
извор: Глас Српске

БЕОГРАД - На првој Интеркатедарској србистичкој конференцији у Тршићу, на којој су учествовали и представници Републике Српске, донесена је Декларација о неопходном повећању броја часова српског језика и књижевности и Декларација о статусу српског језика на несрбистичким катедрама и ненаставничким факултетима.
Потписници сматрају да ученици једино наставом српског језика и књижевности развијају говорне способности, обогаћују рјечник, савладавају правила мисаоне писмености, напредују у процесу овладавања правилима језичке културе - што јесте нужан предуслов могућности доброг савладавања садржаја других предмета. 
Они наглашавају да су матерњи језик и књижевност највреднија духовна добра једног народа, чувари његовог памћења и културе, те да је стога улагање у њих једнако улагању у националну безбједност и слично грађењу снажне бране пред опасности од колонијалног статуса народа, пишу "Вечерње новости". 
Србисти су упозорили да се једино кроз континуитет српског језика и књижевности може пратити континуитет културног развоја српског народа од Светог Саве до данашњих дана, те да су српски језик и књижевност културна и духовна вертикала. 
Они су констатовали да књижевност повезује све епохе развоја српске културе, да није могуће ниједан период тог развоја заобићи, те да се стога у програмима за основну и средњу школу морају наћи представници свих књижевних епоха. 
На овој конференцији је указано да је недјељни фонд часова матерњег језика примјетно мањи у поређењу са европским, па и многим ваневропским земљама. 
Кад професори и наставници српског језика у основним и средњим школама држе културу српског језика и, заправо, од ученика то траже, а с друге стране имате оне који предају математику, физику или историју и географију, који нису имали, сем у основној школи, српског језика -примећено је на конференцији. -Може ли се, уопште, језичка култура, преко једног језика водити, ако 30 других предмета раде против те културе?
Професор др Милош Ковачевић рекао је за „Новости“ да ће се, захваљујући Научно - образовно – културном центру „Вук Караџић“ отворити сваке године на ком ће се водити рачуна о основним питањима српског језика и књижевности. Значајно је, каже, да кад наш председник државе каже, када стане пред ТВ камере, да „оно што ће Србија увек бранити, то су српски језик, књижевност и ћирилица, јер су то национални идентитетски критеријуми нашег народа“.
-Ако немамо те критеријуме, морамо се питати зашто смо ми исти народ -каже професор Ковачевић.
-Језик је крв и душа једног народа. Две године стоји Закон о језику и писму стоји у фијокама државних органа и не долази у Скупштину, онда морамо да се питамо да ли је некоме циљ да само декларативно подржава оно што су национални интереси.
Учесници су навели да у Србији има пет часова матерњег језика до шестог разреда основне школе, четири у старијим разредима основне школе, а три до четири у гимназији, док Француска има од осам до 10 часова недјељно, као и Турска, да ученици у Русији имају девет часова матерњег језика, као и да он има статус надпредметног. "Са пуним правом тражимо да предмет српски језик и књижевност добије у нашем образовном систему оно мјесто које заслужује, односно да се најпре повећа број часова у основној и средњој школи, на најмање седам часова у млађим разредима, на шест часова у старијим разредима, на пет часова у гимназијама и на три-четири часа у средњим стручним школама", затражили су учесници конференције. На скупу у Тршићу учествовали су представници србистичких катедри на свим филолошким, филозофским, учитељским и педагошким факултетима у Србији, Републици Српској и Црној Гори, укључујући представнике Института за српски језик САНУ, Института за књижевност и уметност у Београду и Завода за унапређење образовања у васпитања у Београду.
​Извор:Срна, Новости.

​БЕОГРАД, 28. АПРИЛА /СРНА/ - Матица српска објавила је најновије, 11. коло Антологијске едиције "Десет векова српске књижевности" у којој су, између осталог, објављене и све драме Марина Држића у једној књизи, и то по први пут на ћирилици.
Међу 11 књига новог кола налазе се и антологија грађанске поезије - пјесме из рукописних збирки из 18. и 19. вијека, студија Станислава Винавера о Лази Костићу, као и двотомна књига романа, приповједака и путописа Милутина Ускоковића, Вељка Милићевића, Григорија Божовића и Драгослава Михаиловића.
Своје мјесто у колу су нашле и пјесме, поеме, драме и есеји Милутина Бојића, Тодора Манојловића, Десимира Благојевића и Матије Бећковића.
"Антологија је покренута, с намјером да прикаже целовит развитак српске књижевности по новим мерилима и сазнањима, да прикаже континуитет литерарне речи од 12. века који је почетни, до 21. века који је десети у низу. Дакле, од усмене и житијске књижевности до савремених књижевних жанрова. Реч је о послу који несумњиво има национални значај", рекао је академик Миро Вуксановић за "Вечерње новости".
Вуксановић, који је покретач Едиције, као и њен главни и одговорни уредник, наводи да су заступљени писци чије књиге обиљежавају вријеме у којем су настале, без разлика на којем нарјечју српског језика су писане и у било којој земљи гдје су Срби живјели или сада живе.
Главни циљ антологије, како истиче Вуксановић, није само књижевни, већ и културолошки и лексички, и образовни и научни. Он каже да подухват показује како се међусобно допуњују и увећавају цивилизацијски слојеви од којих је сваки значајан.
"Књиге се објављују на језицима на којима су написане, на свим предвуковским облицима српског језика, као и књиге новије српске књижевности пре и после Вука, али увек по савременом правопису. До сада је објављено 180 наслова, а требало би да буде укупно 200", каже Вуксановић.
Све књиге уређене су по истом моделу - садрже предговор написан за ову прилику, избор из дјела писца, хронологију живота аутора, селективну библиографију, напомене и критике које су раније објављиване о том писцу.
Вуксановић указује да оваква концепција јасно говори да је ријеч о научном издању, али веома доступном свим читаоцима, историчарима књижевности, критичарима и писцима.
"Ово ново коло изашло је у ово несрећно време пандемије. Успели смо књиге да објавимо, али не можемо да их шаљемо да крену у живот, јер тренутно за то нема услова. Надамо се да ће ове књиге кренути на пут што пре", каже Вуксановић.