1910 - Рођен писац Мехмед Меша Селимовић, члан Српске академије наука и уметности, један од највећих српских књижевника 20. вијека. Како је сам открио, потомак је српске породице Вујовић. Завршио је Филозофски факултет у Београду и до Другог свјетског рата био је професор у гимназији у родној Тузли. По изласку из усташког логора 1943. придружио се партизанима, а послије рата био је директор драме Народног позоришта у Сарајеву, умјетнички директор "Босна-филма" и главни уредник сарајевског Издавачког предузећа "Свјетлост". Због прогона којем су га подвргли босански политичари прешао је у Београд и ту остао до смрти - 1982. године. Роман "Дервиш и смрт", један од најзначајнијих у српској литератури, одликује се особеношћу третирања теме, густином опсервације човјековог живота у трагичним околностима, рефлексијама о људској егзистенцији и, као и друга његова дјела, унутрашњим чаром приповиједања. Остала дјела: романи "Тишине", "Тврђава", "Магла и мјесечина", "Круг", збирке приповиједака "Прва чета", "Туђа земља", "Дјевојка црвене косе", студија "За и против Вука", есеји "Писци, мишљења, разговори", мемоарска проза "Сјећања", неколико филмских сценарија. Уврштен је међу 100 најзнаменитијих Срба. Неке, од мудрих изрека Мешиних су: " Знаш ли шта је најљепше у животу? Жеља, пријатељу"; "Усамљеност рађа мисао, мисао рађа незадовољство, незадовољство побуну"; "Људи се, у ствари боје, зато су сурови"; "Како су људи глупи! Чине зло, да им се зло врати".

1765 - Рођен је српски пјесник - гуслар Филип Вишњић, који је опјевао све значајније догађаје из Првог српског устанка. Његове пјесме забиљежио је Вук Стефановић Караџић. Рођен је на Мајевици, у селу Горња Трнова, код Угљевика, гдје је планирана изградња реплике његове родне куће. Ослијепио је преболовавши велике богиње, још као дијете. Имао је велики избор пјесама на свом репертоару, и био је професионални пјевач. Његове пјесме о Светом Сави карактеристичне су за манастирски, хагиографски  репертоар.
Интересантно је и поријекло самог презимена, Вишњић. Наиме, Филипова мајка Вишња, преудала се у село Међаше и одвела четворогодишњег сина са собом. Управо по њеном, како извори тврде надимку Вишња, Филип ће добити презиме.