С обзиром на то да је у деветом разреду експериментално тестирање из српског језика, припремили смо квизове по типовима сложености. Тестови прате Збирку задатака за девети разред, са већином питања, која су прилагођена или дјелимично преформулисана због сложености израде самог квиза. Неки појмови су, такође, прилагођени, али не одступају од норматива и уобичајене реторике. У неколико образаца провјере и различитим типовима задатака обухваћено је више од 95% сваког нивоа сложености што ће омогућити ученицима да провјежбају и припреме се за завршни тест на крају школске године. Свим ученицима и наставницима желимо успјешан рад и надамо се да смо олакшали припремни дио рада. Квизови се налазе у рубрици "Квизови"- квизови за девети разред основне школе.

Дан матерњег језика, 21. фебруар, обиљежен је у Медицинској школи, у Бањој Луци. Пројекат "Љествице знања, јер знање је моћ", заједничком активношћу чланова Пројектне секције и њиховог ментора, професорице српског језика Сање Ђурић, оживио је степенице Медицинске школе, које су дио симболике овог пројекта. Почевши од приземља, образовном и васпитном  поруком  великог пјесника, Душка Радовића, до посљедњег низа степеница ученици су исписали правописна правила уз примјере неправилног коришћења. Степенице су проговориле и жагори преиспитивања кроз примјере из матерњег језика, оживјели су комуникацију и заустављање да би се обратила пажњу на позната и мање позната правила. Тиме је овај пројекат успјешно обухватио велики број ученика, чланова Пројектне секције: Милица Благојевић, Милица Мучаловић, Милица Даниловић, Клара Калина Кисин, Матеја Јовичић, Хелена Видовић, Софија Врачар, Марија Јокић, Анђела Раилић, ученице II7, Ивана Дамјанић, Катарина Протић, Магдалена Котаран, Теодора Глушац, Ана Јевтовић II8, Тијана Ђукић, IV1, Милица Мирјанић и Милица Рађеновић IV2, Милица Бањац IV3, Анастасија Марин IV4.   Такође, упоредо са овим пројектом постављена је и изложба радова ученика Медицинске школе, који су подсјетили на велике и мудре историјске чињенице, поетске и прозне ријечи великих писаца. Поставке изложбе употпунили су, поред чланова Пројектне секције и чланови Умјетничко-креативне секције под менторством професорице српског језика Милице Пашић: Никша Декић III3, Невена Марчета и Марија Берак III2, Лара Лакић, Ања Грубиша и Ана Косић III4, Софија Инђић III4, Милица Ђукић III4. Захваљујемо се ученицима и њиховим менторима на несебичној жељи да сачувају матерњи језик и својим подсјећањем на овај велики међународни дан, 21. фебруар, овјековјече најљепши језик на свијету, наш језик, српски језик. Срећан Дан матерњег језика.
У прилогу вам достављамо фотографије са изложбе, филм посвећен 21. фебруару под називом "Дан матерњег језика" и филм посвећен Пројектној секцији Медицинске школе и њеном несебичном раду. 
Такође, двије ученице су на изложби поставиле своје ауторске пјесме поводом Дана матерњг језика. 
Ивана Дамјанић II8, Српски орао и Јунаштво.
Милица Бањац IV3, Српски језик.

Поводом обиљежавања 110 година од рођења патријарха Павла, ученице Медицинске школе у Бањој Луци, Даница Алексић и Мартина Ратковић припремиле су изложбу и презентације. Изложба је постављена 11.9.2024. године, пратећи датум рођења великог духовника и 44. патријарха Српске православне цркве од 1990. до 2009. године. Инспирисане огромном улогом у духовном уздизању српског народа, вођене менторством професорице српског језика, Александре Татић, двије ученице су објединиле своје дивљење и свеопшти дуг великом архиепископу преточивши његове године од рођења до данашњег дана у мудре поуке и надахнуће о којем у току поставке ове изложбе могу да читају и да се подсјете ученици и професори Медицинске школе. Фотографијама и презентацијама документујемо диван гест наших ученица и професорице. Сви заинтересовани ученици могу да погледају одабир мудрих текстова и бесједа великог српског патријарха, у простору Медицинске школе. 
Патријарх Павле, ппт, рад ученице Мартине Ратковић, III7, Медицинска школа, Бања Лука.
Бесједе и ријечи, ппт, рад ученице Данице Алексић, III7, Медицинска школа, Бања Лука.

Разговарати о раду, моделима рада у настави и образовању, које је кључ напредовања једног друштва, велика је обавеза нас, просвјетитеља. Таквим нас сматрају и институције, које нам додјељују, у току радног вијека, одређене награде, којима потврђују да постоји неко ко прати наш рад и истинско пожртвовање у раду. Таква је и посљедња награда Асоцијације #annex_yu и глобалне свјетске мреже Best Teacher о којој је мр Сања Ђурић, проф. говорила у телевизијској емисији РТРС "Квадрат на знање", у режији врсног новинара и амбасадора Асоцијације #annex_yu, Валентине Леканић. Част је било учествовати!

Разговор са ученицима спортистима, о усклађивању слободних активности и образовања.

На 6. Конференцији наставника бивше Југославије, под називом „Свијет образовања брише границе“, одржаној у Бањој Луци, од 4. до 7. априла 2024. године, проф. српског језика у Медицинској школи и уреднику сајта www. srpskijez.net,  мр Сањи Ђурић, додијељена је престижна титула "Најбољи наставник бивше Југославије". Сања Ђурић је један од 28 награђених наставника, и једини наставник из Републике Српске. На конференцији је присуствовало више од 200 наставника из Босне и Херцеговине, Републике Србије, Сјеверне Македоније, Хрватске, Црне Горе и Словеније. У оквиру ове конференције организован је Сајам образовања, секције, обилазак установа образовања и културе, радионице, као и пленарно предавање, које је одржао директор једне школе на тему „Како функционише једна срећна школа“. 
Тема бањолучке Конференције посвећена је теми срећног учења, те је цијела Агенда осветљавала овај методолошки приступ, како кроз пленарана предавања и Сајам образовања, тако и кроз рад у секцијама у оквиру четири различите подтеме. Најважнији циљ конференције је подстицање регионалног умрежавања најбољих едукатора, наставника, професора, професионалних сарадника и први пут, директора, из чак шест земаља у циљу видљивости њиховог рада и креативности. Њихов иновативни рад је неоспорно покретач формалних образовних реформи за којима вапе све земље у региону. 
​„Асоцијација најбољих наставника“ већ шесту годину оснажује, пружа подршку, афирмише и промовише најбоље наставнике-ентузијасте, који су потребни свим друштвима овог дијела свијета. Такви наставници су најчешће деценијама неправедно скрајнути на маргину друштва. Асоцијација, из године у годину, ради на трајном уклањању „тихе дискриминације“ шире друштвене заједнице према оваквим појединцима. Њихова жеља је да константним умрежавањем оваквих наставника створе услове у нашим образовним системима, да они буду значајно награђени за свој рад, поштовани и уважени у друштву, као некада. Све ово ће имати директан утицај на број и квалитет ученика и студената, који ће се  опредјељивати за наставничку професију.

-сродан чланак ​"Свијет образовања брише границе" - одржана наставничка конференција

На данашњи дан, 25. фебруара 1851. године у Рисну, који је био под аустроугарском влашћу, у највећој тајности изведен је “Горски вијенац”. Било је то прво извођење “Горског вијенца” за Његошева живота, и прво извођење у Боки Которској на српском језику, коју је, како се претпоставља, организовао Вук Врчевић, један од Његошевих секретара и вјерних сарадника.
Вук Врчевић је био сакупљач народних лирских пјесама и сарадник Вука Караџића. Његови оригинални радови, као и сакупљене народне умотворине објављени су у петнаестак посебних књига. Вук Врчевић се родио у Рисну 1811. године од оца Стефана и мајке Тоде. Отац Стефан је био писар и учитељ у Рисну, па је прво образовање (италијански језик и математику) Вук Врчевић добио је од свог оца. Као дјечак је радио и помогао свом оцу у општинској писарници. Послије једне свађе са оцем, прешао је у Будву. Ту је почео да се бави трговином и научио је њемачки језик. Нови црногорски владика Петар II Петровић Његош му је понудио посао владичиног писара на Цетињу, али Врчевићу родитељи нијесу дозволили да ступи у владичину службу. Упознао се са Вуком Караџићем приликом Вукове посјете Црној Гори. Од тада се дописивао и сарађивао са Вуком на сакупљању народних лирских пјесама. Био је трговац, општински писар и учитељ у Будви, Грбљу, родном Рисну и Котору. Године 1836. Вук Врчевић на Његошев позив је дошао у манастир Маине гдје је преписивао дјело Његошево „Слободијаду“ које је Његош намјеравао да посвети руском пријестолонаследнику Александру. Своје прво дјело Вук Врчевић је штампао 1839. године у Српско-далматинском магазину. Године 1852. Вук Врчевић на Цетињу је постао секретар књазу Данилу Петровићу. Поред секретарског посла књаз Данило га је одредио и за свог учитеља за италијански језик. Врчевић је од 1855. године до 1861. године радио у Задру код гувернера Лазара Мамуле. Од 1861. године постављен је за аустријског вицеконзула у Требињу. Сарађивао је са Луком Вукаловићем за вријеме буна у Херцеговини. Био је сарадник новина „Црногорац“ и „Глас Црногорца“. Послије аустроугарске окупације Босне и Херцеговине, конзул у Требињу није био потребан Аустроугарској, па се Врчевић пензионисао и прешао да живи у Дубровник до краја живота. Умро је 1882. године у Дубровнику. Врчевић је био почасни члан Српског ученог друштва, одликован орденом књаза Данила I и орденом Фрање Јосифа. Извор: Светигора 

Дан матерњег језика обиљежен је и ове године, као и претходних, у Медицинској школи, у Бањој Луци. Изложбу су приредили ученици, у сарадњи са професорима српског језика, Милицом Пашић, Виолетом Глувачевић и Сањом Ђурић. Лијеп повод да се подсјети на бројне ствараоце, књижевнике, реформаторе српског језика, сљедбенике Вукових идеја, бројним радовима исписаним ћириличним писмом преносећи поруке, идеје и мисли. Затворио се још један мостарски круг Шантићевог и Дучићевог родољубља, Ћопићевог крајишког хумора и сентименталности, Вуковог покретачког, реформаторског, епохалног открића фонетског, морфемског и лексичког богатства једног суштинског, мајчинског и јединог језика, који имамо и зовемо својим. Матерњи је само један, волимо га и чувајмо, срећан нам 21. фебруар.

У Медицинској школи, у Бањој Луци, 30.10. 2023. године,  изложбом ученичких радова, рецитацијом, приказом документарног филма, омажом великом писцу српске књижевности Милошу Црњанском,  у присуству ученика и професора обиљежен је велики јубилеј - 130 година од рођења једног од највећих писаца српске књижевности. Бројна су дјела овог великог писца, живот обиљежен изгнанством и преживљавањем, повратком у отаџбину, стално суочавање са књижевном критиком, свестраност у универзалност. Бројни прозни и поетски радови свједоци су трајања о којем и данас говоримо с дивљењем. Преносимо само дио атмосфере кроз приредбу, изложбу и документарни филм. У изради експоната за изложбени дио и у самом програму учествовали су сљедећи ученици: Дејан Глигорић I4. Анђела Марић I4, Стефани Панић I4, Јелена Вучковић I6, ;Милица Благојевић I7, Теодора Пејић I8, Марија Лакић I8, Ана Јевтовић I8, Сара Галић II1, Немања Костадиновић II1. Горана Вокић II1, Ивана Чеко II1, Невена Марчета II2, Марија Берак II2, Наташа Стојановић II2, Марија Алексић II3, Марија Балтић II3, Марко Максимовић II3, Сара Проле II3, Никша Декић II3, Лара Лакић II4, Марија Ћорић II4, Софија Инђић II4, Анђела Зрнић  III3, Алекса Кандић III6, Миа Хрнић III7,  Милица Лувикић III7, Илијана Алексић IV1, Марија Ивић IV4, Иван Јованић IV7. Захваљујемо се ученицима и њиховим менторима, професорима српског језика, Виолети Глувачевић, Александри Татић, Милици Пашић и Сањи Ђурић на припреми, реализацији и подсјећању на велика дјела и славну књижевну баштину писану на српском језику.

У Медицинској школи, у Бањој Луци, 16.10.2023. године,  изложбеном поставком репродукција сликарке Надежде Петровић (радови ученика) обиљежено је јубиларних 150 година година од рођења велике српске сликарке. Вођени великом поставком у МСУРС, коју су ученици Медицинске школе, у етапама посјетили са својим професорима, координатор Николина Милишић и професори српског језика, Виолета Глувачевић и Сања Ђурић,  реализовали су изложбу и предавање за све заинтересоване ученике и професоре. Уводно предавање одржала је проф. историје и библиотекар Нада Ђаковић, подсјетивши на значај Ваљевске болнице, ваљевског округа, ратних година као и учешће Надежде Петровић у ратним дивизијама. Потом је приказан документарни филм о Надежди Петровић, у реализацији ученице Милице Мирјанић III2 и ментора Сање Ђурић, проф. На крају предавања присутнима се обратила кустос МСУРС Исидора Бањац, давши велики допринос и значај свеобухватној узајамној сарадњи двију иституција нашег Града, али и значају подсјећања на велика дјела умјетника и стваралаца као што је Надежда Петровић, која је својом појавом у умјетности оставила неизбрисив траг, велики број слика из различитог периода као и оснивањем различитих хуманитарних удружења као што је "Коло српских сестара", које је остало до данашњег дана под истим називом и са истом сврхом. Посебно значајна улога медицинске сестре у ратовима у околини Ваљева, створила је симбиозу врхунске умјетнице са хуманошћу, ликом и дјелом медицинског радника и ликом жене у историји српског народа. Поносни смо на реализацију изложбе, посјету ученика МСУРС и узајамну сарадњу професора и ваннаставног особља у Медицинској школи.

У оквиру НПП-а за ученике другог разреда средњих стручних школа, представљен  је од 12. до 15. јуна пројекат учења, израде и штампања часописа. Ученици су вођени менторима, професорима српског језика и књижевности, успјешно прошли образовни поступак, који обухвата учење о техничким елементима израде насловне странице часописа, писања чланака, текстова, сакупљање и обраду података и низ других новинарских техника до коначне форме, штампане верзије часописа. У једномјесечном раду учествовала су одјељења другог разреда (осам одјељења) Медицинске школе у Бањој Луци. У малим "редакцијама" планирано је да у сваком одјељењу ради шест група и свака група је имала слободу одабира врсте новина, наслова, чланака фотографија и осталог материјала, али и начина штампања или увезивања (ручно рађени) сваког часописа. Након завршених активости и селектовања часописа, приступило се изради, прелому, редактури, лектури (проф. српског су пречистили текстове) и штампању часописа. С обзиром на то да је у оптицају било око 24 различита часописа, ментори су дошли на идеју да организују хуманитарно-изложбени базар на којем се, осим часописа могло пронаћи и мноштво других радова. Акција је названа "Прољећни базар за Весну", јер новац прикупљен овом акцијом дониран је за лијечење колегинице Весне Шипка, чиме се и Медицинска школа придружила акцијама у исте сврхе, за лијечење колегинице Шипка. Прољећни базар је подржало руководство Медицинске школе, професори и ученици, новчано и креативним радовима показавши да спајањем хуманог са образовним надрастамо сопствене могућности, учимо да стварамо и дајемо, несебично и реално стичући многе врлине и моралне норме. Било је задовољство посматрати заинтересованост ученика за прелиставање сопствених "малих радова" и часописа другара. Такође, великим подухватом се чини и одазив свих ученика на заједнички стваралачки рад, уједињено и несебично положили су велике испите одрастања и напредовања. Менторски рад потписују професори српског језика:  координатор пројекта Сања Ђурић и колегинице: Милица Пашић и Дејана Големовић. 

​​Данас је, у просторијама Филозофског факултета у Палама, одржано уручивање награде „Млади србиста”, коју већ четири године заредом додјељује Катедра за србистику, и то за најуспјешније средњошколске литерарне радове, односно есеје. По оцјени жирија који су сачињавали угледни професори Катедре за србистику, прво мјесто освојила је Требињка Доротеја Радановић, из чувене Гимназије „Јован Дучић”. У више него озбиљној конкуренцији од тридесетак радова, пристиглих из свих крајева Републике Српске, за друго мјесто изборила се Ана Тодоровић, ученица Средњошколског центра „Василије Острошки” из Сокоца. Треће мјесто припало је младој и талентованој Вишеграђанки Николини Секулић, из Средњошколског центра „Иво Андрић”.
Показало се да је задата тема овогодишњег литерарног конкурса – „Писмо нерођеном брату/сестри” и те како актуелна и инспиративна, па су осим првонаграђених похваљени и радови требињских гимназијалаца Марка Мијатовића и Теодоре Бегенишић, затим Ивоне Каурин и Николе Попадића из Средње школе „28. јуни” из Источног Новог Сарајева, Иве Драгојевић из Приједора, Огњена Бошковића из Гацка, те Милице Мирјанић из Бање Луке. Руководилац Катедре за србистику проф. др Жељка Пржуљ истакла је за медије и да сви остали радови заслужују похвалу због нарочито зрелих размишљања о теми везаној за проблем бијеле куге, због свијести о значају српског језика и књижевности, али и због талента за књижевно стварање. Проф. др Саша Кнежевић у обраћању новинарима нагласио је да је из ученичких радова видљив и веома озбиљан и континуиран рад њихових наставника и професора српског језика и књижевности, који такође заслужују похвалу.
За првонаграђену Доротеју Радановић свака награда представља нови подстрек. „Значи ми да и даље постоје људи који цијене труд и залагање, који и даље чувају српски језик и његују га, што је у данашње вријеме изузетно важно. Тема је била врло инспиративна и лијепа. Сматрам да је проблем бијеле куге велики проблем данашњице. Мој рад носи симболичну поруку да је породица срећнија уколико је многољуднија”, закључила је Радановићева.

И Сокочанка Ана Тодоровић истакла је како српски народ има богату културу, а надасве књижевност, која ову младу списатељицу свакодневно инспирише. Поручила је да је нарочито важно да његујемо свој матерњи српски језик и културу на њему и од њега створену.

Награда осим дипломе подразумијева и новчани износ, а за првонаграђену биће на јесен организован и одлазак на вишедневни стручни семинар о српском језику и књижевности.
извор: Филозофски факултет у Источном Сарајеву 
​https://ff.ues.rs.ba/vijesti/nagrada-mladi-srbista-doroteji-radanovic/

Ученици бањалучке Медицинске школе завршили су хуманитарни дио пројекта "Хљеб", у оквиру ког су сакупили новац у акцији под називом "Мрвице љубави", те су, уз помоћ Пољопривредне школе, уручили донацију Удружењу грађана "Мозаик пријатељства".
Према ријечима Сање Ђурић, координаторке пројекта, акцији су се придружиле колеге из Пољопривредне школе, које су у пекари испекле 90 хљебова.
"У име Медицинске школе, ученица Милица Мирјанић предала је новчани дио, а Драган Пуцар, помоћник директора, Мирослав Субашић, представник Удружења 'Мозаик', и Драгомир Раца, професор из Пољопривредне школе, реализовали су остатак дијела помоћи, којој је поред хљеба придодат и дио потребних повртларских биљака за припрему оброка", објаснила је професорица Ђурић. Како каже, овим је завршила једна лијепа прича која је на дан када је град прослављао велики празник Спасовдан спојила духовно и хумано. "Ученичка снага и воља за учешћем у оваквим пројектима хране душу", казала је она, те додала да се овим успјешно завршио још један пројекат Медицинске школе.
"На иницијативу ученика Медицинске школе и професорице Сање Ђурић покренута је ова дивна идеја да се прикупи новац за куповину хљеба те су они пожељели да тај исти хљеб направе ученици Пољопривредне школе", казали су из тима "Мозаика пријатељства", те су додали да је након тога наступила истинска солидарност јер су ученици Пољопривредне школе на челу с професором Драгомиром Рацом одлучили да сами купе материјал и направе 90 комада векни ружа. 
"Тако су ове двије школе заједничким снагама оствариле хумани циљ", казали су они. Како кажу, једни су направили заиста фантастичне руже од тијеста, неописиво укусне и лијепог мириса, други су купили мркву и лук те им уручили новчану донацију од 360 КМ назвавши је "Мрвице љубави" .
"Драга дјецо, ваше мало некима од наших корисника су једини дневни оброк, те знајте да сте својим мрвицама учинили мноштво добрих дјела", рекли су они, те су захвалили на дивној донацији.
извор: Независне новине ​https://www.nezavisne.com/novosti/banjaluka/Humani-ucenici-Mozaiku-prijateljstva-donirali-Mrvice-ljubavi/773636

    Писање, стваралаштво, рад на тексту младом човјеку је умјетнички израз, природни дар и животни образац. Учешћем на литерарним конкурсима, школским манифестацијама, наградама из различитих области наши ученици показују свестраност и озбиљност. Једна од њих је  Милица Мирјанић, ученица Медицинске школе у Бањој Луци, носилац бројних школских активности, али прије свега вриједна и упорна дјевојка, која својим стваралаштвом и писањем жели да остави писани траг у времену. Миличини радови наћи ће се у неколико Зборника, а један од њих је и крагујевачки, који припада Удружењу писаца Крагујевца. У Медицинској школи, у присуству ученика и професора српског језика, Милице Мрђен и Сање Ђурић, уприличено је дружење са госп. Зораном Ранитовићем, предсједником Удружења писаца Крагујевац, писцем и аутором великог броја дјела. Господин Ранитовић није крио одушевљење нашим ученицима и њиховом заинтересованошћу за књижевност, првенственом поетским опусом Милице Мирјанић, која је за ово дружење прочитала своја мала пјесничка дјела. Ученици су почаствовани презентацијом дјела госп. Ранитовића, којем је овом приликом уручена Монографија Медицинске школе Бања Лука, штампана поводом 75 година постојања. 

     Од 8.5. до 15.5. 2023. године, у оквиру пројектне наставе реализује се пројекат "Хљеб", у Медицинској школи у Бањој Луци. Овај пројекат је осмишљен с циљем интегрисања неколико предмета у оквиру исте тематике, с основним концептом разматрања суштинских елемената постојања, борбе са различитим обољењима, семантичким и мисаоним мотивима у књижевним дјелима, молитвеном и ритуалном традиционалистичком појму хљеба, као и низом других мотива. Кроз свакодневна предавања ученици су у могућности да сазнају и одговоре на многа питања. Остварена је и сарадња Медицинске школе Бања Лука и Пољопривредне школе, при чему су ученици Пољопривредне  школе показали технологију израде хљеба. Првог дана, 8.5. одржано је предавање на тему "Хљеб - луксуз или потреба", професорица Дијана Јовић Брковић је са ученицима објаснила историјски развој хљеба, податке о првим пекарама у свијету и у нашем граду. Семантички образац заступљености лексеме "хљеб", ученици су са проф. српског Сањом Ђурић, објаснили кроз дјело "Дјеца биједе" (Тоне Селишкар) и уз исцрпну анализу схватили смо зашто су тешки животни тренуци повезани управо са мотивом хљеба и егзистенције. Таквим дјелима се чине и сљедећа дјела као што је дјело Борисава Станковића "Божји људи", којим је дат приказ убогих, чудних, сујевјерних, гладних људи. Дјелом "Стојан Мутикаша", такође је систематизована једна прелијепа прича и проблеми људи, који су о хљебу и животу знали и да маштају и да говоре. Кроз наредне дане, пројекат ће проћи и низ тема, од болести зуба, целијакије као болести савременог доба, па све до психолошких, вјерских и математичких појмова о заступљености, душевном и тјелесном, важности и вриједности. Великим се чини сваки подухват у којем се отвори низ питања и у којем дефинишемо и оставимо могућност да их повежемо са сродним појмовима и предметима. Други дан предавања, 10.5. могли смо да уживамо у исцрпном и систематичном медицинском опсервирању од појма житарица, целијакије до модерних обољења, болести зуба и тешкоћама у одржавању хигијене зуба. Ученици су са професорицама Далиборком Савичић и Вањом Комљеновић детаљно анализирали хипотезе и чињенице. Такође, ученицима је презентован технолошки аспект израде хљеба по фазама, у видео-формату и уз детаљно објашњење, што су начинили ученици Пољопривредне школе, заједно са својим професором Драгомиром Рацом. Трећи дан, 11.5. на наш позив, да одржи предавање о психолошким баријерама адолесцената и борбом коју воде са различитим модерним и традиционалистичким схватањима, одазвао се бивши ученик Медицинске школе, Данило Цигановић, дипл. психолог. Ученици и професори могли су да чују низ корисних савјета како превазићи проблеме, како од обичне животне ситуације не стварати несавладиве препреке. Четврто у низу предавање резервисали смо 12.5. за вјероучитеља наше Школе, Славена Томашевића, који је са својим ученицима објаснио и хуманитарност и улогу цркве у хуманитарним активностима. Поред семантике у српском језику у контексту ријечи "хљеб", предавању се придружила и Нада Ђаковић, проф. историје и библиотекар испричавши врло интересантне историјске податке о хљебу. Посљедњег дана предавања, 15.5. објединили смо математику, статистику, информатику, економију и многе скривене мотиве у презентацији из математике. Ученици су са проф. Сањом Ступар истраживали процентуалну заступљеност материјала од којег се прави хљеб, уз практичну израду хљеба дошли су до правих и релевантних података као и до података о потрошњи хљеба на нивоу БиХ. Ово је само дио замишљеног пројекта, који је употпуњен хуманитарном акцијом под називом "Мрвице љубави", у оквиру које ученици сакупљају новчану помоћ удружењу "Мозаик пријатељства" уз подршку ученика и професора Пољопривредне школе, који ће у својој пекари произвести одређену количину хљеба поменутом удружењу.  
О пројекту "Хљеб", у Независним новинама https://www.nezavisne.com/novosti/banjaluka/Banjalucka-Medicinska-skola-pokrenula-projekat-Djacki-Hljeb-humanosti/771555
Ток ТВ https://toktv.ba/banjalucka-medicinska-skola-pokrenula-projekat-hljeb/, Vesti.RS.

Регионално такмичење из српског језика за ученике средње школе, одржано је, 25.3. 2023. године с почетком у 10.00 часова,  у Политехничкој школи, у Бањој Луци. Према званичном календару такмичења РПЗ-а, школа домаћин угостила је данас ученике из Бање Луке, Мркоњић Града и Челинца, који су у позитивној и такмичарској атмосфери показали знање и умијеће из српског језика. Представници РПЗ су професионално пружили техничку подршку реализацији овог такмичења. Радно и продуктивно је било данас у Политехничкој школи, а побједник овог нивоа такмичења је Гимназија Бања Лука. Слиједи Економска школа Бања Лука, Гимназија Мркоњић Град и остали пласирани учесници.

Друштво за српски језик и књижевност Србије је у оквиру манифестације „Март – месец српског језика” организовало „Избор за реч која је обележила 2022. годину”. Комисија је одабрала реч исцељење, коју су предложиле Вања Лазаревић, ученица трећег разреда Филолошке гимназије у Београду и Нађа Милићевић, ученица другог разреда Гимназије у Крушевцу. Из Друштва за српски језик и књижевност Србије појашњавају – исцељење је глаголска именица настала од префиксираног глагола исцелити (се), који значи „лечењем довести у здраво стање, излечити (се)”. Када се односи на рану, повреду, значи „зарасти, замладити се, залечити”. У основи овог глагола налази се индоевропски, прасловенски и свесловенски придев цео. Именица исцељење учестало се користи у савременом српском језику, а електронски корпус показује да се често употребљава са значењем чудесног, натприродног оздрављења и да се односи и на физичко и на духовно излечење. За 15 дана стигло је 410 речи које су послали ученици из више од 50 градова и села широм Србије, али и Бања Лука, затим Љубљана, Москва и други градови у којима живи српска дијаспора. Из перспективе српских основаца и средњошколаца, 2022. годину обележио је престанак пандемије вирусом корона, враћање уобичајеним обавезама, повратак у школу, наставак дружења, излазака и живота без дистанце. Због тога су се међу речима које су ученици предложили нашле и буђење, животоворност, здравље, искра, нада, оживљавање, оздрављење, помак, превазилажење, преображај, препород, просветљење, узлети друге. Година 2022. донела је и рат у Украјини, па се међу предложеним речима налазе и оне које се односе на ситуацију у свету, на пример, неизвесност, раскол, рат, страх, туга, као и на последице нестабилне ситуације: дезинформација, инфлација, поскупљење, санкције. Извор: Друштво за српски језик и књижевност Србије

Поводом Међународног дана матерњег језика, у Медицинској школи, у Бањој Луци, постављена је изложба тематских паноа, у организацији проф. српског језика. Указано је на значај српског језика, важност и улогу свих у очувању српског језика, а посебно значај литературе (добрих дјела) написаних на матерњем језику. Подсјећањем на прошлогодишњу изложбу, додајемо и фотографије овогодишње поставке.

Светосавском наградом Министарство просвјете и културе Републике Српске и ове године наградило је 40 наставника основних и средњих школа, стручних сарадника, библиотекара и васпитача у Републици Српској који свакодневно несебично дијеле своје знање, али имају и изузетне резултате у области васпитања и образовања дјеце и ученика, те доприносе квалитетнијем васпитању и образовању у Републици Српској. На основу пристиглих пријава на јавни позив за избор кандидата за додјелу Светосавске награде од пријављених наставника средњих школа награђено је њих девет, међу којима је и Сања Ђурић, професор српског језика у Медицинској школи, Бања Лука. Светосавска награда састоји се од Светосавске повеље и новчане награде, те медаљона са ликом Светог Саве, дјело академика Миливоја Унковића, који је лично уручио медаљон награђеним професорима у средњошколском образовању. Завод за уџбенике и наставна средства Источно Сарајево, ове године је поклонио свим добитницима књигу - "Роман о Лондону" Милоша Црњанског. 

​Част је видјети бивше ученике, који су и сами дио историје Медицинске школе. Свој примјерак књиге "75 година у вртлогу времена", преузео је данас Владимир Врањеш, рукометаш СЛ "Бенфика" Лисабон. На обострано задовољство, Владимир је сарадњом на документарном филму и прилогом у монографији, забиљежио једну генерацију младих и перспективних људи, спортиста, а прије свега ученика Медицинске школе, који с поносом свједоче о свом граду, школи и идентитету. Владо, много среће и спортских успјеха🥂🍷📝

​У децембарском броју листа "Просветни преглед" (број 1147 1-8.децембар 2022.године) изашао је чланак о пројекту "СРЦЕ", који је реализован у мају 2022. године и представљен као дио
STEAM пројектне наставе. Ријеч је о интердисциплинарној настави, која је обухватала мноштво предмета, истраживачки рад, велики број ученика и сарадњу са локалном заједницом. Пројекат је представљен на Наставничком вијећу и у присуству чланова РПЗ РС. 

О ЛИСТУ "ПРОСВЕТНИ ПРЕГЛЕД"

Лист Просветни преглед модерни је недјељник, са здравим тиражом од око 8000 примерака по једном броју, који значајно доприноси разјашњавању недоумица везаних за стање и даљи развој образовања, као и квалитетном информисању како просветних радника тако и остале заинтересоване јавности. Просветни преглед успјешно одолијева изазовима сврставања уз било коју странку и не престаје да се залаже и доприноси толеранцији различитости којима наша држава обилује, као што доприноси и одржавању специјалних веза, односно неговању јединственог духовног и културног простора са српским народом преко Дрине путем новина у којима су у сваком броју и текстови о образовању у Републици Српској, која за сада нема гласило просветних радника.

Поводом 75 година Медицинске школе изашла је монографија аутора Сање Ђурић, професора српског језика у Медицинској школи. Монографија је само један сегмент обиљежавања, објављен је и часопис "Пулс"(јубиларно издање), изложба, литерарни конкурс на тему "75 година у вртлогу времена" и документарни филм посвећен свим ученицима бившим и садашњим, који и јесу дио филма.  Све скупа дио је  манифестације и обиљежавања јубилеја. Промоција монографије уприличена је прије званичне Академије као увод у свечаност, предвођена говором директора Медицинске школе, Мирка Јовића, рецензената: Александре Чворовић, књижевнице и професора српског језика и Виолете Глувачевић, професора српског језика. Такође, аутор монографије Сања Ђурић, дала је своје виђење рада и поруке, коју такав рад у себи носи. Услиједило је даље свечано отварање химном, потом је приказан филм "Има нека тајна веза", пјесмом, глумом и различитим другим облицима умјетничког израза до завршног дијела када се директор Медицинске школе захвалио свима, који су помогли у реализацији великог пројекта и уручио плакете и захвалнице.

Новински чланак о самој манифестацији: 
"Бањолучка Медицинска школа свечаном академијом и монографијом обиљежила је 28.11.2022. године седам и по деценија успјешног рада, уз присуство многобројних званица.
Свечаност у Народном позоришту РС праћена је промоцијом монографије "75 година у вртлогу времена“, ауторке Сање Ђурић, али и свечаном академијом, објављеним часописом "Пулс“ у јубиларном издању, изложбом у холу школе и литерарним конкурсом на тему "75 година у вртлогу времена“.
На свечаној академији приказан је и филм „Има нека тајна веза“, који је посвећен историјским тековинама школе, али и бившим и садашњим ученицима и професорима. Директор Медицинске школе, Мирко Јовић,  истакао је да му је част што је на челу установе која слави велики јубилеј.
- Ово је велики дан за нашу школу која слави јубилеј 75 постојања. Обиљежавамо кроз пет сегмената. Прво је била изложба, затим конкурс, монографија и свечена академија, а тренутно имамо 1024 ученика - рекао је Јовић. Аутор монографије Сања Ђурић истакла је да нам монографија даје могућност да зауставимо вријеме, те да колико је могуће више обједини у 320 страница.
- Овдје је много занимљивих података. Посебно је занимљив тај почетак. Тадашња држава је пуно труда уложила да се оснује школа - рекла је Ђурићева. Министар просвјете и културе Републике Српске Наталија Тривић казала је да је ово велики да је ова школа у претходном периоду пуно радила да израсте у кредибилну установу. Према њеним ријечима, важан је ово датум за све њене садашње али и бивше, како ученике тако и наставнике. 
- Сви њени ђаци одговарни су и посвећени у послу који обављају, а добар дио њих се након средње школе одлични за Медицински факултет - рекла је Тривићева. Ученица општег смјера, Маја Мучаловић, казала је да је понос, али и одговорност похађати ову школу.
- Задовољство је ићи у школу, гдје можемо пуно тога научити. Након средње школе наставићу да студирам Медицински факултет - рекла је Мучаловићева. Директор Универзитетског клиничког центра Бања Лука, Владо Ђајић, и сам је похађао ову школу нагласивши да је ово јубилеј у коме је пуно емоција.  Она је темељ за успјех многобројних љекара код нас, а захвалност дугујемо и професорима који оспособљавају медицинске сестре као успјешан кадар - рекао је Ђајић. Уз то, бивши професори надају се да ће сан о новој школи на једном мјесту што прије остварити, те ту буде и практична и теоретска настава у новој згради".
извор: Глас Српске