Поводом Међународног дана матерњег језика, у Медицинској школи, у Бањој Луци, постављена је изложба тематских паноа, у организацији проф. српског језика. Указано је на значај српског језика, важност и улогу свих у очувању српског језика, а посебно значај литературе (добрих дјела) написаних на матерњем језику. Подсјећањем на прошлогодишњу изложбу, додајемо и фотографије овогодишње поставке.

Светосавском наградом Министарство просвјете и културе Републике Српске и ове године наградило је 40 наставника основних и средњих школа, стручних сарадника, библиотекара и васпитача у Републици Српској који свакодневно несебично дијеле своје знање, али имају и изузетне резултате у области васпитања и образовања дјеце и ученика, те доприносе квалитетнијем васпитању и образовању у Републици Српској. На основу пристиглих пријава на јавни позив за избор кандидата за додјелу Светосавске награде од пријављених наставника средњих школа награђено је њих девет, међу којима је и Сања Ђурић, професор српског језика у Медицинској школи, Бања Лука. Светосавска награда састоји се од Светосавске повеље и новчане награде, те медаљона са ликом Светог Саве, дјело академика Миливоја Унковића, који је лично уручио медаљон награђеним професорима у средњошколском образовању. Завод за уџбенике и наставна средства Источно Сарајево, ове године је поклонио свим добитницима књигу - "Роман о Лондону" Милоша Црњанског. 

​Част је видјети бивше ученике, који су и сами дио историје Медицинске школе. Свој примјерак књиге "75 година у вртлогу времена", преузео је данас Владимир Врањеш, рукометаш СЛ "Бенфика" Лисабон. На обострано задовољство, Владимир је сарадњом на документарном филму и прилогом у монографији, забиљежио једну генерацију младих и перспективних људи, спортиста, а прије свега ученика Медицинске школе, који с поносом свједоче о свом граду, школи и идентитету. Владо, много среће и спортских успјеха🥂🍷📝

​У децембарском броју листа "Просветни преглед" (број 1147 1-8.децембар 2022.године) изашао је чланак о пројекту "СРЦЕ", који је реализован у мају 2022. године и представљен као дио
STEAM пројектне наставе. Ријеч је о интердисциплинарној настави, која је обухватала мноштво предмета, истраживачки рад, велики број ученика и сарадњу са локалном заједницом. Пројекат је представљен на Наставничком вијећу и у присуству чланова РПЗ РС. 

О ЛИСТУ "ПРОСВЕТНИ ПРЕГЛЕД"

Лист Просветни преглед модерни је недјељник, са здравим тиражом од око 8000 примерака по једном броју, који значајно доприноси разјашњавању недоумица везаних за стање и даљи развој образовања, као и квалитетном информисању како просветних радника тако и остале заинтересоване јавности. Просветни преглед успјешно одолијева изазовима сврставања уз било коју странку и не престаје да се залаже и доприноси толеранцији различитости којима наша држава обилује, као што доприноси и одржавању специјалних веза, односно неговању јединственог духовног и културног простора са српским народом преко Дрине путем новина у којима су у сваком броју и текстови о образовању у Републици Српској, која за сада нема гласило просветних радника.

Поводом 75 година Медицинске школе изашла је монографија аутора Сање Ђурић, професора српског језика у Медицинској школи. Монографија је само један сегмент обиљежавања, објављен је и часопис "Пулс"(јубиларно издање), изложба, литерарни конкурс на тему "75 година у вртлогу времена" и документарни филм посвећен свим ученицима бившим и садашњим, који и јесу дио филма.  Све скупа дио је  манифестације и обиљежавања јубилеја. Промоција монографије уприличена је прије званичне Академије као увод у свечаност, предвођена говором директора Медицинске школе, Мирка Јовића, рецензената: Александре Чворовић, књижевнице и професора српског језика и Виолете Глувачевић, професора српског језика. Такође, аутор монографије Сања Ђурић, дала је своје виђење рада и поруке, коју такав рад у себи носи. Услиједило је даље свечано отварање химном, потом је приказан филм "Има нека тајна веза", пјесмом, глумом и различитим другим облицима умјетничког израза до завршног дијела када се директор Медицинске школе захвалио свима, који су помогли у реализацији великог пројекта и уручио плакете и захвалнице.

Новински чланак о самој манифестацији: 
"Бањолучка Медицинска школа свечаном академијом и монографијом обиљежила је 28.11.2022. године седам и по деценија успјешног рада, уз присуство многобројних званица.
Свечаност у Народном позоришту РС праћена је промоцијом монографије "75 година у вртлогу времена“, ауторке Сање Ђурић, али и свечаном академијом, објављеним часописом "Пулс“ у јубиларном издању, изложбом у холу школе и литерарним конкурсом на тему "75 година у вртлогу времена“.
На свечаној академији приказан је и филм „Има нека тајна веза“, који је посвећен историјским тековинама школе, али и бившим и садашњим ученицима и професорима. Директор Медицинске школе, Мирко Јовић,  истакао је да му је част што је на челу установе која слави велики јубилеј.
- Ово је велики дан за нашу школу која слави јубилеј 75 постојања. Обиљежавамо кроз пет сегмената. Прво је била изложба, затим конкурс, монографија и свечена академија, а тренутно имамо 1024 ученика - рекао је Јовић. Аутор монографије Сања Ђурић истакла је да нам монографија даје могућност да зауставимо вријеме, те да колико је могуће више обједини у 320 страница.
- Овдје је много занимљивих података. Посебно је занимљив тај почетак. Тадашња држава је пуно труда уложила да се оснује школа - рекла је Ђурићева. Министар просвјете и културе Републике Српске Наталија Тривић казала је да је ово велики да је ова школа у претходном периоду пуно радила да израсте у кредибилну установу. Према њеним ријечима, важан је ово датум за све њене садашње али и бивше, како ученике тако и наставнике. 
- Сви њени ђаци одговарни су и посвећени у послу који обављају, а добар дио њих се након средње школе одлични за Медицински факултет - рекла је Тривићева. Ученица општег смјера, Маја Мучаловић, казала је да је понос, али и одговорност похађати ову школу.
- Задовољство је ићи у школу, гдје можемо пуно тога научити. Након средње школе наставићу да студирам Медицински факултет - рекла је Мучаловићева. Директор Универзитетског клиничког центра Бања Лука, Владо Ђајић, и сам је похађао ову школу нагласивши да је ово јубилеј у коме је пуно емоција.  Она је темељ за успјех многобројних љекара код нас, а захвалност дугујемо и професорима који оспособљавају медицинске сестре као успјешан кадар - рекао је Ђајић. Уз то, бивши професори надају се да ће сан о новој школи на једном мјесту што прије остварити, те ту буде и практична и теоретска настава у новој згради".
извор: Глас Српске

Јубиларно издање часописа "Пулс" поводом 75 година постојања Медицинске школе у Бањој Луци, објављено је у октобру 2022. године. Часопис се састоји од 52 странице. Промовисан је  на свечаној Академији, 28.11.2022. године, у Народном позоришту РС. Уредник часописа је 
Сања Ђурић, сарадници су колеге професори и ученици чланови редакције. Насловна страница је илустрација ученице другог разреда Медицинске школе, компјутерску обраду радила је, такође, Сања Ђурић.

На данашњи дан 1892. године у Доцу код Травника, рођен је Иво Андрић, једини добитник Нобелове награде за књижевност с ових простора.Андрић је иза себе оставио богат књижевни опус. Своју књижевну каријеру започео је као пјесник објавивши први књижевни рад, пјесму „У сумрак“, 1911. године у „Босанској вили“. Током боравка у мариборској тамници интензивно пише прозу, а 1918. године слиједи дјело „Ex Ponto“.

Послије Првог свјетског рата, Андрић се запослио у Министарству спољних послова у Београду. Служба га је у раној фази одвела у дипломатију у Ватикан, Трст, Букурешт и Грац. Радио је у дипломатској служби Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца, затим Краљевине Југославије те у Риму, Марсељу, Паризу, Бриселу, Женеви, Мадриду и Берлину. Тада објављује и збирку пјесама у прози „Немири“ и приповијетке „Ћоркан и Швабица“, „Мустафа Маџар“, „Љубав у касаби“, „Мост на Жепи“, те „Јелена, жена које нема“. За роман „На Дрини ћуприја“, крајем 1961. године, добио је Нобелову награду за књижевност. Иво Андрић је први и до сада једини писац с ових простора који је одликован овим највишим књижевним признањем.
Цјелокупан износ од Нобелове награде донирао је за изградњу БиХ библиотека и куповину књига. И новчани износ награде АВНОЈ-а из 1967. године и Двадесетседмојулску награду из 1970. године, донирао је за развој библиотекарства.
Иво Андрић, умро је на Војномедицинској академији у Београду 13. марта 1975, у 82. години. Сахрањен је у Алеји великана на београдском Новом гробљу.
Ученица II разреда Медицинске школе, у Бањој Луци, Милица Мирјанић, објединила је живот и дјело нашег Андрића у видео - презентацију, коју можете погледати, а у којој се налази дио интервјуа са Ивом Андрићем.  
​

Данас, 14. 6.2022. године, у Медицинској школи у Бањој Луци, на Наставничком вијећу и у присуству чланова РПЗРС(помоћник директора, Слађана Танасић; начелник одјељења за средње образовање Милија Марјановић и просвјетни савјетник за вредновање васпитно-образовног рада Аријана Жујић) представљен је пројекат "СРЦЕ", реализован у мају, ове године. Наиме, пројектна настава под називом "СРЦЕ", окупила је 12 ментора, професора Медицинске школе, који су са својим ученицима показали корелативни принцип рада у настави, повезујући резултате истраживања кроз подтеме и предмет, који предају. Овакав поступак рада захтијева дуготрајан процес прикупљања података, селектовање и поређење са сличним подацима из других области, водећи се принципом 4К и Блумовом таксономијом. У току презентовања резултата овог опсежног и дуготрајног пројекта, чланови пројекта су начинили осврт на комплексност рада, предности и недостатке овакве врсте наставе и ограничења са којим су професори суочени у раду са ученицима. Колективу се представио директор школе Мирко Јовић, координатор пројекта Сања Ђурић и присутни чланови пројекта: Сања Ступар, Виолета Новаковић, Далиборка Савичић, Вања Комљеновић, Зорана Ступар, Јелена Кукић, Силвана Новаковић и Бранимир Штрбац. Након опсежне анализе о реализованом пројекту "СРЦЕ", присутнима се обратила помоћник директора РПЗ-а Слађана Танасић, верификујући тиме овај веома важан пројекат за Медицинску школу, али и за комплетан принцип рада у оквиру пројекта "ТАБЛА" и STEAM пројекту, који је постао дио наставног процеса. Овим смо званично, за ову школску годину, објединили и заокружили образовно-васпитно дјеловање и систематичност у раду из угла савремене едукације. 

​Осма хуманитарна манифестација "Креативни испад", коју организује Медицинска школа у Бањалуци, окупила је многобројне учеснике, а сва прикупљена средства донирали су Удружењу родитеља дјеце обољеле од малигних болести "Искра" и Савезу за ријетке болести.
Како наводе из ове школе, под слоганом "Пружимо руку - дарујмо љубав", 18, 19. и 20. маја одржане су хуманитарне вечери, које су наставак пројекта "Седмица здравља", реализованог у априлу у просторијама Медицинске школе.  "Циљ манифестације је приказати свестраност, креативност, таленат ученика, који са професорима из Актива српског језика неколико мјесеци припремају програм за извођење у три одвојене вечери. Том приликом су одржана предавања, аукција слика, а прикупљен је одређени новчани износ, који је, уз 'Креативни испад', саставни дио манифестације и хуманитарне активности", кажу из Медицинске школе за "Независне".     
Наиме, како наводе, у холу Дома омладине је 18. маја постављена изложба слика, али и других умјетничких радова, чијом продајом је прикупљен значајан новчани износ.  
"Новац је на завршној вечери дониран представницима удружења Савез за ријетке болести и 'Искра'. Далиборка Савичић, координаторка пројекта 'Седмица здравља', заједно са колегама из Актива стручно-теоријске наставе, успјела је да, у сарадњи са идејним творцем овогодишњег 'Креативног испада' Сањом Ђурић, професорком српског језика и књижевности, повеже хуманост, умјетност, стручност и етичност", рекли су из Медицинске школе. 
Истичу да су ова два велика пројекта спојена у један створила мото хуманитарне акције "Пружимо руку - дарујмо љубав", која је окупила више од стотину учесника.
"Ученици су показали и доказали свестраност, хуманост и љубав. Право задовољство је било гледати младе људе на сцени Дома омладине, гдје су прве вечери изведене различите поетске, плесне и музичке композиције", наводе из ове школе.          
​Додају да је наредне вечери изведена представа "Црни дани у бијелом мантилу", чији сценарио је написао Милош Ђерман, ученик завршног разреда Медицинске школе, који је успио да окупи своје другове и другарице и комедијом задиви све присутне, док је треће, донаторско вече, у петак било прави умјетнички перформанс. Осим тога, приказан је и документарни филм "Пружимо руку - дарујмо љубав", намијењен свима који болују од ријетких и малигних обољења. Извор: Независне новине

Традиционални, VIII "Креативни испад", манифестација је ученика Медицинске школе, који су и ове године приредили вечери посвећене умјетности, креативности, хуманости и свестраном изразу младих стваралаца. Три засебне вечери осмишљене су кроз хуманитарне активности, јер је у холу Дома омладине постављањем изложбе слика и других умјетничких радова, прикупљен значајан новчани износ намијењен  удружењу "Савез за ријетке болести" и удружењу "Искра".  Са професорима из Актива српског језика, неколико мјесеци припреман је програм, под слоганом „Пружимо руку-дарујмо љубав“, реализован 18,19. и 20.5. као наставак пројекта „Седмица здравља“, реализованог у априлу 2022. године, у просторијама Медицинске школе. Том приликом одржан је низ предавања, аукција слика (радови ученика) и прикупљен је одређени новчани износ, који је, уз „VIII Креативни испад“, саставни дио манифестације и хуманитарне активности.
Координатор пројекта „Седмица здравља“ Далиборка Савичић, заједно са колегама из Актива стручно-теоријске наставе успјела је да,  у сарадњи са  идејним творцем и сценаристом овогодишњег „Креативног испада“, Сањом Ђурић, проф. српског језика и књижевности, повеже хуманост, умјетност, стручност и етичност. Два велика пројекта спојена у један, створила су мото хуманитарне акције „Пружимо руку-дарујмо љубав“, која је окупила више од стотину учесника програма. Ученици су показали и доказали свестраност, хуманост и љубав. Право задовољство је било гледати младе људе на сцени Дома омладине, гдје су прве вечери изведене различите поетске, плесне и музичке композиције, а вече су отворили бивши ученици и реализатори ранијих манифестација у Медицинској школи, Милица Вујасин и Алекса Ољача. Друго вече је изведена представа „Црни дани у бијелом мантилу“, чији сценарио је написао Милош Ђерман ученик завршног разреда Медицинске школе, који је успио да окупи своје другове и другарице и комедијом задиви све присутне. Треће, донаторско вече, у петак 20.5. било је прави умјетнички перформанс, спој различитих жанрова. Ученици су се смјењивали на сцени ширећи позитивну енергију и љубав. Такође, приказан је и документарни филм „Пружимо руку-дарујмо љубав“ намијењен свима онима, који болују од ријетких и малигних обољења. Филм је режирала проф. Сања Ђурић, а биће и прослијеђен „Савезу за ријетке болести“ како би им послужио у њиховој борби за прихватање и склањање са маргина неразумијевања. Велико је задовољство свима, који су учествовали у реализацији ове предивне манифестације, јер су показали да само заједнички можемо промијенити свијест људи и свијет у којем живимо. Новац, прикупљен током три вечери уручен је удружењима, којима је и намијењен, а уручене су и Захвалнице: градоначелнику Града Бања Лука господину Драшку Станивуковићу (за донирана средства Медицинској школи), као и Активу практичне наставе, Активу стручно-теоријске наставе и Активу професора српског језика, који су показали велики труд у наставним и ваннаставним активностима. У наставку, можете погледати  фотографије и филм посвећен ријетким обољењима. 
                                                                                                          Организатор манифестације 
                                                                                                        Медицинска школа Бања Лука
                                                                                                координатор пројекта: мр Сања Ђурић, проф.

Ученица Медицинске школе Милица Мирјанић добила је специјалну награду на ИНОСТ-у, у категорији мултимедијалних радова. Тема  и истраживачки задатак био је Други свјетски рат, велеиздајнички процес, ослобођење Бањалуке. Честитамо Милици, чији је ментор проф. Сања Ђурић. 

У Медицинској школи, у Бањој Луци, 5.5.2022. године, у оквиру седмице посвећене манифестацији "Дани сјећања", а обухваћено пројектом "Култура сјећања" реализована је тематска изложба радова, који су постављени. Такође, у учионици бр. 13 одржан је час сјећања, којем су присуствовали: директор школе Мирко Јовић, педагог Драгица Тубић, савјетник за српски језик из РПЗ-а Смиљана Антонић, бивши ученик школе и представник СПКД "Просвјета" Бања Лука - Немања Јавор, професори и ученици Медицинске школе. Овом приликом приказана је презентација, којом су  ученици представили Медицинску школу на завршној менифестацији у Дому омладине. Ученица Ања Аврам је прочитала ауторски рад посвећен свим жртвама и страдањима, а под менторством професорице Милице Пашић, представљен је ангажман и радови у оквиру овог пројекта (пано-презентације, ппт презентација, Дневник сјећања). Такође, премијерно је приказан документарни филм Пројектне секције Медицинске школе, под називом "Заборављени злочин", чију режију, адаптацију архивског материјала и монтажу потписује професорица Сања Ђурић. Дио завршне манифестације и документарни филм можете да видите у наставку.
​
​

У Медицинској школи у Бањој Луци, 4.5.2022. године, реализован је велики пројекат у оквиру STEAM пројектне наставе, под називом "СРЦЕ". Овом наставом обухваћено је 11 предмета, који су својим  истраживањем подигли ниво рада и наставног процеса у образовном, васпитном, организационом и тимском ангажману. Координатор и идејни вођа овог пројекта Сања Ђурић, проф. српског језика и књижевности, објединила је менторе у периоду март-април 2022. године, пратећи њихов рад и сугеришући моделе рада, да би се дошло до коначне форме, коју су ментори и ученици имали прилику да, уз присуство бројних ученика и професора представе. Предавања су показала тимски рад, истраживачке методе, поштовање модела 4К, уврштавањем вјештина неопходних за реализацију STEAM модела наставе и закључак је да овакав вид наставе треба да подстакне додатни истраживачки образац, у којем ученици долазе до великог броја информација, научних чињеница и података.  Такође, овакви пројекти спајају много професија, стварају тимски рад, а реализација тог рада је један мали научни трансфер. Ако томе додамо и "3Д срце", штампано у 3Д варијанти из пакета "STEAM учионице", уз велико залагање професорице Сање Ступар, онда можемо да кажемо да је успјешно реализован још један пројекат. У прилогу су фотографије са презентације, а ускоро слиједи и извјештај пројектне наставе и ппт презентације свих предавања.

И ове године, у потпуно другачијим околностима, пригодним програмом, који   је реализован захваљујући преданом  раду  ученика и њихових ментора, професора српског језика и вјеронауке,  одржана је  Светосавска академија у Медицинској школи.  Поред обредног дијела програма, уручена је и Светосавска награда  ученику   Кајкут Александру.   У прилогу: фотографије и видео - свечани дио програма.

У Великој Британији, на фарми, пронађен је јединствени древни римски мозаик, димензија 11 са готово седам метара, и чини под за коју се сматра да је велика трпезарија или простор за забаву, на  којем је  приказана  сцена из Хомерове "Илијаде".
У округу Рутланд, фармер Џим Ирвин је сасвим случајно, шетајући, 2020. године, пронашао дијелове мозаика на очевој њиви, наводи Би-Би-Си. Одмах је контактирао са стручњацима археолошког тима у Савјету округа Лестершир, а стручњаци са Универзитета у Лестеру су се обавезали да истраже подручје.
Тим стручњака из Центра за историју Енглеске, који је финансирао хитно ископавање, похвалили су мозаик као „једно од најзначајнијих открића у Британији”. Након проучавања, закључили су да је настао прије око 1,5 хиљада година. Приказује сцену из Хомерове Илијаде – битке Ахила и Хектора на зидинама Троје. Ово је први мозаик у Великој Британији са таквом причом.
Џон Томас, портпарол Универзитета у Лестеру, прокоментарисао је откриће:
"Ово је далеко најзанимљивији мозаик пронађен у Британији током прошлог вијека. Омогућава вам да изнова погледате на људе тог времена, на њихов однос према класичној књижевности ".
Иако су се мозаици користили у разним приватним и јавним зградама широм Римског царства и често су представљали познате личности из историје и митологије, постоји само неколико приказа Ахилејеве битке са Хектором на крају Тројанског рата.  Приредила Сања Ђурић на основу писања овог извора.

      Овако је некада говорио велики Стефан Немања. Његово "Завештање", није само трактат о језику, значају и дјелу, то је књижевно дјело, суштина и сврха језика. Има ли значајнијег имена и важнијег датума од данашњег, поводом којег бисмо морали да матерњи језик апострофирамо управо овим законитостима, императивима дјеловања, суштинским помињањем и заклињањем на највећу светињу једног народа, а то је управо - језик. Језик је идентитет, језик је књижевност на матерњем језику, језик је правоговор, језик је народ. Не смијемо да заборавимо најважније и најсветије, јер ако посрнемо и занемаримо то је сигуран пут ка нестајању. Срећан нам Дан матерњег језика. Волимо свој српски језик!
"Чувајте, чедо моје мило, језик као земљу. Реч се може изгубити као град, као земља, као душа. А шта је народ изгуби ли језик, земљу, душу?
Не узимајте туђу реч у своја уста. Узмеш ли туђу реч, знај да је ниси освојио, него си себе потуђио. Боље ти је изгубити највећи и најтврђи град своје земље, него најмању и најнезначајнију реч свога језика.

Земље и државе се не освајају само мачевима, него и језицима. Знај да те је непријатељ онолико освојио и покорио колико ти је речи потро и својих потурио. Народ који изгуби своје речи престаје бити народ.

Постоји, чедо моје, болест која напада језик као зараза тело. Памтим ја такве заразе и морије језика. Бива то најчешће на рубовима народа, на додирима једног народа са другим, тамо где се језик једног народа таре о језик другог народа.

Два народа, мило моје, могу се бити и могу мирити. Два језика никада се помирити не могу. Два народа могу живети у највећем миру и љубави, али њихови језици могу само ратовати. Кадгод се два језика сусретну и измешају, они су као две војске у бици на живот и смрт. Док се год у тој бици чује један и други језик, борба је равноправна, кад почиње да се боље и више чује један од њих, тај ће превладати. Најпосле се чује само један језик. Битка је завршена. Нестао је један језик, нестао је један народ.​Знај, чедо моје, да ти битка између језика не траје дан два, као битка међу војскама, нити годину две, као рат међу народима, него век или два, а то је за језик исто тако мала мера времена као за човека трен или два. Зато је, чедо моје, боље изгубити све битке и ратове него изгубити језик. После изгубљене битке и изгубљених ратова остаје народ. После изгубљеног језика нема народа.

Човек научи свој језик за годину дана. Не заборавља га док је жив. Народ га не заборавља док постоји. Туђи језик човек научи исто за годину дана. Толико му је потребно да се одрече свога језика и прихвати туђи. Чедо моје мило, то је та зараза и погибија језика, кад један по један човек почиње да се одриче свога језика и прихвати туђи, било што му је то воља, било да то мора.

И ја сам, чедо моје, у својим војнама употребљавао језик као најопасније оружје. Пуштао сам и ја заразе и морије на њихове језике испред мојих полкова. За време опсада, и дуго после тога, слао сам чобане, сељане, занатлије и скитнице да преплаве њихове градове и села као слуге, робови, трговци, разбојници, блудници и блуднице. Моји полководци и полкови долазили су на напола освојену земљу и градове. Више сам крајева освојио језиком него мачем.

Чувајте се, чедо моје, инојезичника. Дођу неприметно, не знаш кад и како. Клањају ти се на сваком кораку. И зато што не знају твој језик, улагују ти се и умиљавају онако како то раде пси. Никада им не знаш шта ти мисле, нити можеш знати, јер обично ћуте. Они први који долазе да извиде како је, дојаве другима, и ево ти их, преко ноћи домиле у непрекидним редовима као мрави кад нађу храну. Једног дана тако осванеш опкољен гомилом инојезичника са свих страна.

Тада дознајеш касно да нису мутави и да имају језик и песме, и своја кола и обичаје. Постају све бучнији и заглушнији. Сада више не моле нити просе, него траже и отимају. А ти остајеш на своме, али у туђој земљи. Нема ти друге него да их тераш или да бежиш, што ти се чини могућнијим.

На земљу коју тако освоје инојезичници не треба слати војску. Њихова војска ту долази да узме оно што је језик освојио.

Језик је, чедо моје, тврђи од сваког бедема. Када ти непријатељ провали све бедеме и тврђаве, ти не очајавај, него гледај и слушај шта ти је са језиком. Ако је језик остао недирнут, не бој се. Пошаљи уходе и трговце нека дубоко зађу по селима и градовима и нека слушају. Тамо где одзвања наша реч, где се још глагоља и где се још, као стари златник обрће наша реч, знај, чедо моје, да је то још наша држава без обзира ко у њој влада. Цареви се смењују, државе пропадају, а језик и народ су ти који остају, па ће се тако освојени део земље и народ опет вратити, кад тад вратити, својој језичкој матици и своме матичном народу.

Запамти, чедо моје, да свако освајање и отцепљење није толико опасно за народ колико је штетно за нараштај. То може штетити само једном нараштају, а не народу. Народ је, чедо моје, трајнији од нараштаја и од сваке државе. Кад тад народ ће се спојити као вода чим пукну бране које га раздвајају. А језик, чедо моје, језик је та вода, увек иста с обе стране бране, која ће као тиха и моћна сила која брегове рони опет спојити народ у једно отачаство и једну државу.“
Извор: srpskijez.net

Српском књижевнику Иви Андрићу је на данашњи дан 1961. године уручена Нобелова награда за књижевност, коју је примио на свечаности у Стокхолму пред 700 званица и шведском краљевском породицом у дворани Концертне палате Шведске краљевске академије.
Андрић је у Стокхолму доживио највећи публицитет.
У просторијама Краљевске чекаонице Стокхолмског аеродрома, наизмјенично је, на српском, њемачком и француском, одговарао на питања многобројних новинара који су били пријатно затечени пишчевим познавањем савремене шведске књижевности.

Током петнаестодневног боравка у Шведској, Андрић је посјетио многе установе, међу којима и Националну и Модерну галерију, те присуствовао великом броју сусрета, разговора и свечаности, од којих је најважнија церемонија уручења Нобелове награде.

Десетог децембра, Иво Андић је ступио на раскошну сцену, нашавши се пред 700 званица псеудобарокног Концерт-хола, који је већ био и новогодишње украшен, навели су новинари тог доба.
У том полубајковитом амбијенту фанфаре су означиле долазак шведског суверена Густава Адолфа Шестог, краљице Луизе и чланова краљевске куће.
Те године, предсједник Нобелове фондације није се либио да критикује свијет који је у непрекидној трци у наоружавању, у којем једни живе у изобиљу док су други у сталном егзистенцијалном балансирању.

Добитник Нобелове награде за кљижевност Иво Андрић представљен је сљедећим ријечима:

- Андрић носи у себи много њежности за људе, али не узмиче пред страхотама, нити пред насиљем, које у његовим очима потврђује стварност зла. Он је писац који је мајстор једног сасвим личног, оригиналног круга мотива. Он отвара једну досад непознату страницу свјетске хронике и обраћа нам се из дубине напаћене народне душе Јужних Словена -

Андрић је потом примио повељу израђену за ту прилику, на којој су златотиском исписани подаци о лауреату и саставу Нобеловог комитета који је донио одлуку о награди, као и сам текст одлуке са образложењем на шведском језику.

Диплома је сачињена од пергамента кашираног на дасци пресвученој плавом кожом и састоји се из два дијела.
Писцу је уручена и златна медаља са Нобеловим ликом на аверсу, барељефом младића који под ловором записује пјевање муза на реверсу, на којем је и стих из шестог пјевања Вергилијеве Енеиде: "Како је слатко видјети људски живот оплемењен проналасцима", као и Андрићево име.

Лауреат је добио и новчани чек Скандинавске банке на 250.000 шведских круна /ту своту је уступио за унапређење библиотекарства у тадашњој СР БиХ. ИЗВОР : СРНА

​Петар Други Петровић Његош /1813-1851/, црногорски владар и владика, чија је круна стваралаштва спјев "Горски вијенац", рођен је на данашњи дан 1813. године.

Његош је рођен у селу Његуши, код Цетиња, као други син Тома Маркова Петровића /најмлађег брата владике Петра Првог/ и Иване Петровић, рођене Пророковић, а на крштењу је добио име Радивоје, под којим је у народу био познат касније као владика Раде.

Након што је постао владика, Његош се потписивао само својим монашким именом - Петар и презименом - Петровић. Међутим, у народу није био познат као владика Петар, већ управо као владика Раде.

Његош се замонашио веома млад и примио власт над Црном Гором пошто га је Петар Први у тестаменту одредио за свог насљедника. Међутим, ту титулу је желио и гувернадур Вуколај Радоњић, који је себе сматрао јединим који има право да влада Црном Гором.

Радоњић је тајно одржавао везе са Аустријом. Када је то откривено, црногорски главари су осудили Радоњића на смрт, али је Петар Други преиначио казну у прогонство и укидање гувернадурства у Црној Гори.

Његош је био и вјерски и свјетовни владар српског народа у Црној Гори, у којој је била јака национална свијест и патријархални морал, али је владала племенска суревњивост и крвна освета.

Кад је дошао на власт, одмах је почео да уводи ред и модернизује друштво и државу. Подизао је школе, оснивао судове, правио путеве, узимао поступно сву власт у своје руке и увео порез.

Пошто је уклонио све почетне унутрашње противнике својој владавини, сконцентрисао се на уједињавање црногорских племена и успостављање централизоване државе.

Увео је редовне порезе и низ нових закона да замијене оне које су његови претходници увели много прије њега. Увођење пореза се показало врло непопуларним међу црногорским племенима и због тога је током његове владавине избило неколико буна.

У једној културно заосталој средини то је ишло тешко и морало је бољети овог великог родољуба, који је свом душом био предан народу. "Ја сам владар међу варварима, а варварин међу владарима", писао је Његош.

Његошева владавина је, такође, обиљежена сталним политичким и војним сукобом са Османским царством и покушајима владике да прошири територију Црне Горе уз добијање безусловног признања од Високе порте.

Залагао се за ослобођење и уједињење свих Срба и био спреман да се одрекне својих свјетовних власти зарад уједињења са Србијом.

Владика се у прољеће 1850. године разболио од туберкулозе, којој је тражио лијека у Италији. Преминуо је 31. октобра /18. октобра по старом календару/ 1851. године на Цетињу, двадесет једну годину након што је постао владар Црне Горе.

У својим посљедњим часовима рекао је: "Ево ме на ждријелу вјечнога дома... Копајте ме у Ловћен код нове цркве".

Сахрана на Ловћену је одгођена због лошег времена и страховања да би скадарски Турци могли да оскрнаве ловћенску капелу, те је привремено сахрањен у гроб његовог стрица Светог Петра Цетињског у Цетињском манастиру. Тек 26. августа 1855. године Његошеви посмртни остаци свечано су пренесени на Ловћен.

Капелу на Ловћену срушили су Аустроугари, а обновио ју је краљ Александар Карађорђевић. Његошеви остаци су премјештени у Цетињски манастир, а потом у обновљену капелу 1925. године.

Капела је 1974. године, уз подршку тадашње југословенске владе, замијењена Мештровићевим маузолејом. На тај начин, директно је прекршена Његошева посљедња воља.

Његош се сматра највећим српским пјесником. Његово најутицајније дјело је "Горски вијенац", објављен 1847. године, те "Луча микрокозма" и "Лажни цар Шћепан Мали".

Његош је, у вријеме непрекидних бојева са Турцима, занесено волио народне пјесме, скупљао их, а касније и сам стварао нове. Штампао је и два краћа спјева у истом духу: "Кула Ђуришића" и "Чардак Алексића".

Године 1854. објављена је "Свободијада", епски спјев у 10 пјевања, у којем се славе црногорске побједе над Турцима и Французима.

Вук Караџић је сматрао да је и друге пјесме о новим црногорским бојевима испјевао управо Његош, који је радио и на прикупљању народних пјесама и издао их у збирци "Огледало српско".

Петар Други Петровић Његош је на нивоу Митрополије црногорско-приморске канонизован и уведен у ред светитеља као Свети митрополит Петар Други Ловћенски Тајновидац.

На нивоу Митрополије црногорско-приморске, 19. мај је установљен као датум празновања Светог митрополита Петра Другог Ловћенског Тајновица као светитеља.

На својој првој икони, која је 19. маја 2013. године унесена у Цетињски манастир, Његош је представљен у архијерејским одеждама. У десној руци држи ловћенску Цркву Светог Петра Цетињског, а у лијевој свитак са стиховима из дјела "Луча микрокозма".

Извор:Срна

Пjесник, писац, путописац, есејиста, ликовни критичар и један од наших најпревођенијих аутора, академик Љубомир Симовић добитник је овогодишње награде "Прстен деспота Стефана Лазаревића", коју додељује Књижевни клуб "Багдала" из Крушевца.

Предсjедник жирија Љубиша Ђидић је, образлажући овогодишњу доделу "Прстена деспота Стефана Лазаравећа" Љубомиру Симовићу, истакао да је разуђеност његовoг опуса вишеструка, од поезије, прозе, драме, есејистике, ликовне критике, путописа, превода, до приређивања многих научних зборника.
"Љубомир Симовић је једини живи писац који је ушао у 100 дела савремене српске књижевности коју објављују такве институције као што је САНУ, Матица српска, СКЗ", нагласио је Ђидић.

Додао је да је крушевачки Књижевни клуб "Багдала" с њим сарађиво такорећи од његових књижевних почетака, као и да му је драго да Симовићу дају награду истовремено и као сараднику.

Добитник награде за прошлу годину био је писац Милисав Савић.

Награде лауреатима биће уручене на свечаној академији планираној за крај октобра.
извор: РТС

У Хашанима родном селу Бранка Ћопића је отворена његова родна кућа које срушена 1995. године у вријеме отаџбинског рада. Изградњу куће су финансирали српски члан Предсједништва БиХ и Министарство просвјете и културе Републике Српске. Свечаности отварања су присуствовали: српски члан Предсједништва БиХ Милорад Додик, министар за информационо друштво, високо образовање и технолошки развој Срђан Рајчевић, министарка просвјете и културе Наталија Тривић, директор Републичког педагошког завода Предраг Дамјановић, помоћници министара, начелници општина и други гости.​
На свечаности српски члан Председништва БиХ Милорад Додик рекао је у Хашанима, код Крупе на Уни, да дјело познатог писца Бранка Ћопића, који је човјек Крајине и српског народа, треба додатно приближити генерацијама које долазе.
Додик је, у обраћању на свечаности поводом отварања обновљене куће великог српског писца, рекао да је о Ћопићу све речено, али да ће се радити све што до сада није било урађено, пише Срна.

– Сигурно једна најважнија ствари је да Ћопића и његова велика дјела приближимо генерацијама које долазе, младима који читају и који се васпитавају. Биће прилике да долазећи у Хашане можда и разумемо зашто је то све Ћопићево било тако лијепо написано, да је требало да се роди само један дечак овде који ће касније израсти у великог писца и да то само склопи да се ми у будућности тиме бавимо – рекао је Додик.
Он је истакао да је велики српски писац Бранко Ћопић живио за овај крај и никада није пропустио прилику да се врати у Хашане и буде међу својим људима “и да покаже величину управо те српске националне душе која није правила разлике и никакву диобу међу људима”.
– То је ванвременска прича која заслужује да ми овде окупљени учинимо све да ово буде живо мјесто. Подржаћемо општину Крупа на Уни да на том плану уради шта је неопходно и да креирамо дан када ћемо се овде окупљати. То ће одлучити стручни људи – рекао је Додик.
Он је додао да је велики писац својим великим дјелом Хашане учинио незаборавним. Јер више је волио Хашане него ми нека своја места. То га разликује од нас. И да није било Ћопића, питање је да ли би било Хашана у овом смислу. Да га није било, можда се ово не би ни бранило, па било Федерација БиХ. Али ево, овде на ивици ентитетске линије поносни смо што смо се изборили да управљамо овим ресурсом, што је велика ствар – напоменуо је Додик.
Он је рекао да ће Ћопић живети “далеко дуже него сви ми заједно”, те да ће се његове поруке чути на многим местима.
– Многе генерације ће учити, наравно, од њега. А, ми смо овде да вратимо само један мали дуг према њему и управо га сада враћамо – истакао је Додик.

БЕОГРАД - На првој Интеркатедарској србистичкој конференцији у Тршићу, на којој су учествовали и представници Републике Српске, донесена је Декларација о неопходном повећању броја часова српског језика и књижевности и Декларација о статусу српског језика на несрбистичким катедрама и ненаставничким факултетима.
Потписници сматрају да ученици једино наставом српског језика и књижевности развијају говорне способности, обогаћују рјечник, савладавају правила мисаоне писмености, напредују у процесу овладавања правилима језичке културе - што јесте нужан предуслов могућности доброг савладавања садржаја других предмета. 
Они наглашавају да су матерњи језик и књижевност највреднија духовна добра једног народа, чувари његовог памћења и културе, те да је стога улагање у њих једнако улагању у националну безбједност и слично грађењу снажне бране пред опасности од колонијалног статуса народа, пишу "Вечерње новости". 
Србисти су упозорили да се једино кроз континуитет српског језика и књижевности може пратити континуитет културног развоја српског народа од Светог Саве до данашњих дана, те да су српски језик и књижевност културна и духовна вертикала. 
Они су констатовали да књижевност повезује све епохе развоја српске културе, да није могуће ниједан период тог развоја заобићи, те да се стога у програмима за основну и средњу школу морају наћи представници свих књижевних епоха. 
На овој конференцији је указано да је недјељни фонд часова матерњег језика примјетно мањи у поређењу са европским, па и многим ваневропским земљама. 
Кад професори и наставници српског језика у основним и средњим школама држе културу српског језика и, заправо, од ученика то траже, а с друге стране имате оне који предају математику, физику или историју и географију, који нису имали, сем у основној школи, српског језика -примећено је на конференцији. -Може ли се, уопште, језичка култура, преко једног језика водити, ако 30 других предмета раде против те културе?
Професор др Милош Ковачевић рекао је за „Новости“ да ће се, захваљујући Научно - образовно – културном центру „Вук Караџић“ отворити сваке године на ком ће се водити рачуна о основним питањима српског језика и књижевности. Значајно је, каже, да кад наш председник државе каже, када стане пред ТВ камере, да „оно што ће Србија увек бранити, то су српски језик, књижевност и ћирилица, јер су то национални идентитетски критеријуми нашег народа“.
-Ако немамо те критеријуме, морамо се питати зашто смо ми исти народ -каже професор Ковачевић.
-Језик је крв и душа једног народа. Две године стоји Закон о језику и писму стоји у фијокама државних органа и не долази у Скупштину, онда морамо да се питамо да ли је некоме циљ да само декларативно подржава оно што су национални интереси.
Учесници су навели да у Србији има пет часова матерњег језика до шестог разреда основне школе, четири у старијим разредима основне школе, а три до четири у гимназији, док Француска има од осам до 10 часова недјељно, као и Турска, да ученици у Русији имају девет часова матерњег језика, као и да он има статус надпредметног. "Са пуним правом тражимо да предмет српски језик и књижевност добије у нашем образовном систему оно мјесто које заслужује, односно да се најпре повећа број часова у основној и средњој школи, на најмање седам часова у млађим разредима, на шест часова у старијим разредима, на пет часова у гимназијама и на три-четири часа у средњим стручним школама", затражили су учесници конференције. На скупу у Тршићу учествовали су представници србистичких катедри на свим филолошким, филозофским, учитељским и педагошким факултетима у Србији, Републици Српској и Црној Гори, укључујући представнике Института за српски језик САНУ, Института за књижевност и уметност у Београду и Завода за унапређење образовања у васпитања у Београду.
​Извор:Срна, Новости.

Бранислав Нушић је рођен као Алкибијад Нуша, а име је промијенио када је напунио 18 година и за то стекао законско право.
Осим под својим именом, дјела је објављивао под псеудонимом „Бен Акиба“.
Постоји много анегдота из Нушићевог живота, као и ова да је назвао неку госпођу кравом и због тога доспио на суд.
Судија му је одредио новчану казну коју је он, наравно, платио.
Прије него се разиђоше он упита судију:
„Господине судијо, а када бих ја крави рекао да је госпођа, да ли бих и онда био кажњен?“
„Наравно да не бисте били кажњени у том случају“, одговори му судија.
„Довиђења, госпођо“ одговори Бранислав Нушић и напусти просторију.

1851.  Рођен српски писац и љекар Лаза Лазаревић, један од најбољих српских реалиста. Права је завршио у Београду, а медицину у Берлину. Написао је само девет приповиједака, од којих је "Швабица" остала у фрагментима. Мада с патријархалним погледима на живот, његове приповијетке - сажете, с веома снажном унутрашњом драматиком - имају класичну вриједност. Преводио је руске писце Николаја Черњишевског, Николаја Гогоља и Алексеја Писемског и француског писца Ежена Сркриба. Као љекар је учествовао у организацији санитета у Србији и објавио 54 рада у стручним медицинским часописима, од којих неки имају изузетан значај. Остала дјела: "Први пут с оцем на јутрење", "Све ће то народ позлатити", "Ветар", "На бунару", "Школска икона", "Он зна све", "У добри час хајдуци", "Вертер".