Србистичкa конференцијa: Потребно повећати број часова српског језика и да буде обавезан на факултетима

БЕОГРАД - На првој Интеркатедарској србистичкој конференцији у Тршићу, на којој су учествовали и представници Републике Српске, донесена је Декларација о неопходном повећању броја часова српског језика и књижевности и Декларација о статусу српског језика на несрбистичким катедрама и ненаставничким факултетима.
Потписници сматрају да ученици једино наставом српског језика и књижевности развијају говорне способности, обогаћују рјечник, савладавају правила мисаоне писмености, напредују у процесу овладавања правилима језичке културе - што јесте нужан предуслов могућности доброг савладавања садржаја других предмета. 
Они наглашавају да су матерњи језик и књижевност највреднија духовна добра једног народа, чувари његовог памћења и културе, те да је стога улагање у њих једнако улагању у националну безбједност и слично грађењу снажне бране пред опасности од колонијалног статуса народа, пишу "Вечерње новости". 
Србисти су упозорили да се једино кроз континуитет српског језика и књижевности може пратити континуитет културног развоја српског народа од Светог Саве до данашњих дана, те да су српски језик и књижевност културна и духовна вертикала. 
Они су констатовали да књижевност повезује све епохе развоја српске културе, да није могуће ниједан период тог развоја заобићи, те да се стога у програмима за основну и средњу школу морају наћи представници свих књижевних епоха. 
На овој конференцији је указано да је недјељни фонд часова матерњег језика примјетно мањи у поређењу са европским, па и многим ваневропским земљама. 
Кад професори и наставници српског језика у основним и средњим школама држе културу српског језика и, заправо, од ученика то траже, а с друге стране имате оне који предају математику, физику или историју и географију, који нису имали, сем у основној школи, српског језика -примећено је на конференцији. -Може ли се, уопште, језичка култура, преко једног језика водити, ако 30 других предмета раде против те културе?
Професор др Милош Ковачевић рекао је за „Новости“ да ће се, захваљујући Научно - образовно – културном центру „Вук Караџић“ отворити сваке године на ком ће се водити рачуна о основним питањима српског језика и књижевности. Значајно је, каже, да кад наш председник државе каже, када стане пред ТВ камере, да „оно што ће Србија увек бранити, то су српски језик, књижевност и ћирилица, јер су то национални идентитетски критеријуми нашег народа“.
-Ако немамо те критеријуме, морамо се питати зашто смо ми исти народ -каже професор Ковачевић.
-Језик је крв и душа једног народа. Две године стоји Закон о језику и писму стоји у фијокама државних органа и не долази у Скупштину, онда морамо да се питамо да ли је некоме циљ да само декларативно подржава оно што су национални интереси.
Учесници су навели да у Србији има пет часова матерњег језика до шестог разреда основне школе, четири у старијим разредима основне школе, а три до четири у гимназији, док Француска има од осам до 10 часова недјељно, као и Турска, да ученици у Русији имају девет часова матерњег језика, као и да он има статус надпредметног. "Са пуним правом тражимо да предмет српски језик и књижевност добије у нашем образовном систему оно мјесто које заслужује, односно да се најпре повећа број часова у основној и средњој школи, на најмање седам часова у млађим разредима, на шест часова у старијим разредима, на пет часова у гимназијама и на три-четири часа у средњим стручним школама", затражили су учесници конференције. На скупу у Тршићу учествовали су представници србистичких катедри на свим филолошким, филозофским, учитељским и педагошким факултетима у Србији, Републици Српској и Црној Гори, укључујући представнике Института за српски језик САНУ, Института за књижевност и уметност у Београду и Завода за унапређење образовања у васпитања у Београду.
​Извор:Срна, Новости.

---