СРПСКИ ЈЕЗИК И КЊИЖЕВНОСТ
  • НАСЛОВНА
  • Новости
  • НАСТАВА
    • ПРЕЗЕНТАЦИЈЕ
    • ПРИПРЕМЕ
    • МАПА УМА
    • НАСТАВНИ ЛИСТИЋИ
    • Онлајн радни листови >
      • Глагол "требати"
      • Једначење сугласника
      • Гласовне промјене
      • к, г, х - ц, з, с
      • Граматика и правопис
      • Прилози
      • Творба ријечи
    • СТРУЧНИ РАДОВИ
  • КВИЗОВИ
    • I РАЗРЕД >
      • Животињска фарма-поређај ликове!
      • Краљ Едип и Антигона-откључај поље!
      • Иво Андрић-укрштеница
      • Књижевност за 1.разред
      • Правопис
      • КОМУНИКАЦИЈА-квиз за 1.раз.
    • II РАЗРЕД >
      • Глаголи и гл.времена
      • Фонетика- квиз
      • КВИЗ О ФОТОГРАФИЈИ
      • Морфологија, 2.разред
      • Творба ријечи- Квиз
    • III РАЗРЕД >
      • Сеобе - укрштеница
      • ПИСЦИ И ДЈЕЛА (од романтизма до модерне)
      • Романтизам
      • Алекса Шантић -квиз
      • ГОРСКИ ВИЈЕНАЦ-поређај стихове!
      • ГОРСКИ ВИЈЕНАЦ 2-поређај стихове!
      • РОМАНТИЗАМ-МОДЕРНА (квиз)
      • квиз о И. Андрићу
      • Бајрон-укрштеница
    • IV РАЗРЕД >
      • Квиз о српским књижевницима
      • "СТЕПСКИ ВУК". укрштеница
      • "ПРОКЛЕТА АВЛИЈА"-укрштеница
      • "СТРАНАЦ"-укрштеница
      • НА ДРИНИ ЋУПРИЈА - укрштеница
      • На Дрини ћуприја II-укрштеница
      • КВИЗ ЗА 4.РАЗРЕД-ВЈЕЖБАМО ЛАТИНСКЕ НАЗИВЕ
    • ОПШТИ КВИЗОВИ >
      • ПИСЦИ И ДЈЕЛА I
      • ПИСЦИ И ДЈЕЛА II
      • АНАТОМИЈА -укрштеница
      • АНАТОМИЈА II - укрштеница
      • АНАТОМИЈА III - укрштеница
      • ГЛАВНИ ГРАДОВИ - УКРШТЕНИЦА
      • УКРШТЕНИЦА БР.1
      • УКРШТЕНИЦА БР.2
      • УКРШТЕНИЦА О ПИСЦИМА
      • кардиоваскуларни систем -осмосмјерка
      • ФИЗИОЛОГИЈА -Квиз
      • ОСМОСМЈЕРКА - СТИЛСКЕ ФИГУРЕ
      • СТИЛСКЕ ФИГУРЕ- УКЛОПИ
  • ВИРТУЕЛНА УЧИОНИЦА
    • материјал за 1. раз.фонетика
    • материјал за 1.раз.комуникација и књиж.
    • материјал за 2.разред
    • материјал за 3.разред
    • материјал за 4. разред
    • Србија - 1. разред-материјал
    • Србија-2. разред - материјал
    • Србија - 3. разред - материјал
    • Србија - 4. разред - материјал
  • КРЕАТИВНОСТ УЧЕНИКА
    • Ученичке презентације
    • УЧЕНИЧКИ РАДОВИ
    • Рецитације
    • МУЛТИМЕДИЈАЛНА РАДИОНИЦА
  • РАЗНО
    • часопис "ПУЛС"
    • ЈЕЗИЧКЕ НЕДОУМИЦЕ
    • КОНТАКТ
    • О нама
  • НАСЛОВНА
  • Новости
  • НАСТАВА
    • ПРЕЗЕНТАЦИЈЕ
    • ПРИПРЕМЕ
    • МАПА УМА
    • НАСТАВНИ ЛИСТИЋИ
    • Онлајн радни листови >
      • Глагол "требати"
      • Једначење сугласника
      • Гласовне промјене
      • к, г, х - ц, з, с
      • Граматика и правопис
      • Прилози
      • Творба ријечи
    • СТРУЧНИ РАДОВИ
  • КВИЗОВИ
    • I РАЗРЕД >
      • Животињска фарма-поређај ликове!
      • Краљ Едип и Антигона-откључај поље!
      • Иво Андрић-укрштеница
      • Књижевност за 1.разред
      • Правопис
      • КОМУНИКАЦИЈА-квиз за 1.раз.
    • II РАЗРЕД >
      • Глаголи и гл.времена
      • Фонетика- квиз
      • КВИЗ О ФОТОГРАФИЈИ
      • Морфологија, 2.разред
      • Творба ријечи- Квиз
    • III РАЗРЕД >
      • Сеобе - укрштеница
      • ПИСЦИ И ДЈЕЛА (од романтизма до модерне)
      • Романтизам
      • Алекса Шантић -квиз
      • ГОРСКИ ВИЈЕНАЦ-поређај стихове!
      • ГОРСКИ ВИЈЕНАЦ 2-поређај стихове!
      • РОМАНТИЗАМ-МОДЕРНА (квиз)
      • квиз о И. Андрићу
      • Бајрон-укрштеница
    • IV РАЗРЕД >
      • Квиз о српским књижевницима
      • "СТЕПСКИ ВУК". укрштеница
      • "ПРОКЛЕТА АВЛИЈА"-укрштеница
      • "СТРАНАЦ"-укрштеница
      • НА ДРИНИ ЋУПРИЈА - укрштеница
      • На Дрини ћуприја II-укрштеница
      • КВИЗ ЗА 4.РАЗРЕД-ВЈЕЖБАМО ЛАТИНСКЕ НАЗИВЕ
    • ОПШТИ КВИЗОВИ >
      • ПИСЦИ И ДЈЕЛА I
      • ПИСЦИ И ДЈЕЛА II
      • АНАТОМИЈА -укрштеница
      • АНАТОМИЈА II - укрштеница
      • АНАТОМИЈА III - укрштеница
      • ГЛАВНИ ГРАДОВИ - УКРШТЕНИЦА
      • УКРШТЕНИЦА БР.1
      • УКРШТЕНИЦА БР.2
      • УКРШТЕНИЦА О ПИСЦИМА
      • кардиоваскуларни систем -осмосмјерка
      • ФИЗИОЛОГИЈА -Квиз
      • ОСМОСМЈЕРКА - СТИЛСКЕ ФИГУРЕ
      • СТИЛСКЕ ФИГУРЕ- УКЛОПИ
  • ВИРТУЕЛНА УЧИОНИЦА
    • материјал за 1. раз.фонетика
    • материјал за 1.раз.комуникација и књиж.
    • материјал за 2.разред
    • материјал за 3.разред
    • материјал за 4. разред
    • Србија - 1. разред-материјал
    • Србија-2. разред - материјал
    • Србија - 3. разред - материјал
    • Србија - 4. разред - материјал
  • КРЕАТИВНОСТ УЧЕНИКА
    • Ученичке презентације
    • УЧЕНИЧКИ РАДОВИ
    • Рецитације
    • МУЛТИМЕДИЈАЛНА РАДИОНИЦА
  • РАЗНО
    • часопис "ПУЛС"
    • ЈЕЗИЧКЕ НЕДОУМИЦЕ
    • КОНТАКТ
    • О нама

НА ДАНАШЊИ ДАН РОЂЕН ПЕТАР ДРУГИ ПЕТРОВИЋ ЊЕГОШ

13/11/2020

 
"БЛАГО ТОМЕ КО ДОВИЈЕК ЖИВИ, ИМАО СЕ РАШТА И РОДИТИ"; "​САМООБМАНА ЈЕ УБИТАЧНА И ЗА ЉУДЕ И ЗА НАРОДЕ"; "СТРАХ ЖИВОТУ КАЉА ОБРАЗ ЧЕСТО"; " КО НА БРДО, АК И МАЛО, СТОЈИ ВИШЕ ВИДИ НО ОНАЈ ПОД БРДОМ"; "У ДОБРУ ЈЕ ЛАКО ДОБАР БИТИ, НА МУЦИ СЕ ПОЗНАЈУ ЈУНАЦИ!" "БУДАЛЕ СУ С ОЧИМА СЛИЈЕПЕ"; "СВАК ЈЕ РОЂЕН ДА ПО ЈЕДНОМ УМРЕ, ЧАСТ И БРУКА ЖИВЕ ДОВИЈЕКА"; "ТВРД ЈЕ ОРАХ ВОЋКА ЧУДНОВАТА, НЕ СЛОМИ ГА, АЛ’ ЗУБЕ ПОЛОМИ"; "КОМЕ ЗАКОН ЛЕЖИ У ТОПУЗУ, ТРАГОВИ МУ СМРДЕ НЕЧОВЈЕШТВОМ".  
Picture
​Петар Други Петровић Његош /1813-1851/, црногорски владар и владика, чија је круна стваралаштва спјев "Горски вијенац", рођен је на данашњи дан 1813. године.

Његош је рођен у селу Његуши, код Цетиња, као други син Тома Маркова Петровића /најмлађег брата владике Петра Првог/ и Иване Петровић, рођене Пророковић, а на крштењу је добио име Радивоје, под којим је у народу био познат касније као владика Раде.

Након што је постао владика, Његош се потписивао само својим монашким именом - Петар и презименом - Петровић. Међутим, у народу није био познат као владика Петар, већ управо као владика Раде.

Његош се замонашио веома млад и примио власт над Црном Гором пошто га је Петар Први у тестаменту одредио за свог насљедника. Међутим, ту титулу је желио и гувернадур Вуколај Радоњић, који је себе сматрао јединим који има право да влада Црном Гором.

Радоњић је тајно одржавао везе са Аустријом. Када је то откривено, црногорски главари су осудили Радоњића на смрт, али је Петар Други преиначио казну у прогонство и укидање гувернадурства у Црној Гори.

Његош је био и вјерски и свјетовни владар српског народа у Црној Гори, у којој је била јака национална свијест и патријархални морал, али је владала племенска суревњивост и крвна освета.

Кад је дошао на власт, одмах је почео да уводи ред и модернизује друштво и државу. Подизао је школе, оснивао судове, правио путеве, узимао поступно сву власт у своје руке и увео порез.

Пошто је уклонио све почетне унутрашње противнике својој владавини, сконцентрисао се на уједињавање црногорских племена и успостављање централизоване државе.

Увео је редовне порезе и низ нових закона да замијене оне које су његови претходници увели много прије њега. Увођење пореза се показало врло непопуларним међу црногорским племенима и због тога је током његове владавине избило неколико буна.

У једној културно заосталој средини то је ишло тешко и морало је бољети овог великог родољуба, који је свом душом био предан народу. "Ја сам владар међу варварима, а варварин међу владарима", писао је Његош.

Његошева владавина је, такође, обиљежена сталним политичким и војним сукобом са Османским царством и покушајима владике да прошири територију Црне Горе уз добијање безусловног признања од Високе порте.

Залагао се за ослобођење и уједињење свих Срба и био спреман да се одрекне својих свјетовних власти зарад уједињења са Србијом.

Владика се у прољеће 1850. године разболио од туберкулозе, којој је тражио лијека у Италији. Преминуо је 31. октобра /18. октобра по старом календару/ 1851. године на Цетињу, двадесет једну годину након што је постао владар Црне Горе.

У својим посљедњим часовима рекао је: "Ево ме на ждријелу вјечнога дома... Копајте ме у Ловћен код нове цркве".

Сахрана на Ловћену је одгођена због лошег времена и страховања да би скадарски Турци могли да оскрнаве ловћенску капелу, те је привремено сахрањен у гроб његовог стрица Светог Петра Цетињског у Цетињском манастиру. Тек 26. августа 1855. године Његошеви посмртни остаци свечано су пренесени на Ловћен.

Капелу на Ловћену срушили су Аустроугари, а обновио ју је краљ Александар Карађорђевић. Његошеви остаци су премјештени у Цетињски манастир, а потом у обновљену капелу 1925. године.

Капела је 1974. године, уз подршку тадашње југословенске владе, замијењена Мештровићевим маузолејом. На тај начин, директно је прекршена Његошева посљедња воља.

Његош се сматра највећим српским пјесником. Његово најутицајније дјело је "Горски вијенац", објављен 1847. године, те "Луча микрокозма" и "Лажни цар Шћепан Мали".

Његош је, у вријеме непрекидних бојева са Турцима, занесено волио народне пјесме, скупљао их, а касније и сам стварао нове. Штампао је и два краћа спјева у истом духу: "Кула Ђуришића" и "Чардак Алексића".

Године 1854. објављена је "Свободијада", епски спјев у 10 пјевања, у којем се славе црногорске побједе над Турцима и Французима.

Вук Караџић је сматрао да је и друге пјесме о новим црногорским бојевима испјевао управо Његош, који је радио и на прикупљању народних пјесама и издао их у збирци "Огледало српско".

Петар Други Петровић Његош је на нивоу Митрополије црногорско-приморске канонизован и уведен у ред светитеља као Свети митрополит Петар Други Ловћенски Тајновидац.

На нивоу Митрополије црногорско-приморске, 19. мај је установљен као датум празновања Светог митрополита Петра Другог Ловћенског Тајновица као светитеља.

На својој првој икони, која је 19. маја 2013. године унесена у Цетињски манастир, Његош је представљен у архијерејским одеждама. У десној руци држи ловћенску Цркву Светог Петра Цетињског, а у лијевој свитак са стиховима из дјела "Луча микрокозма".

Извор:Срна

    Author

    Write something about yourself. No need to be fancy, just an overview.

    Archives

    January 2023
    December 2022
    November 2022
    October 2022
    June 2022
    May 2022
    February 2022
    January 2022
    November 2021
    February 2021
    December 2020
    November 2020
    October 2020
    August 2020
    June 2020
    May 2020
    April 2020
    May 2019
    April 2018
    March 2015

    Categories

    All
    Књижевност
    Конкурси
    Конкурси
    На данашњи дан
    На данашњи дан
    Радионице
    Такмичења
    часопис "Пулс"

    RSS Feed


Сајт уређује:

Мр Сања Ђурић, проф.

Имејл:

​sanjadjuricmr@gmail.com